Kradeš mi pogled
besramno
uvlačiš se u stjenke moga krvotoka
kliziš…
hihoćeš se podno zjenica mojih
i ispuštaš zvuke uzbuđenja
zar si tako sretna?
besramno
skidaš sve loše s mene
i nudiš mi čarobni plašt dobrote
nemoj
svatko je pola vrag pola anđeo
neće me život maziti ako budem predobra
radije mi daruj butelju vinjaka
i jednosmjernu kartu do Pariza
i dopusti da te odvedem gdje nitko nije –
u apartman koji počiva na adresi „Duša 17L“
Autor: Josipa Lesinger
Foto-izvor: Andreas Serano „Krvotok“
