Poezija: Oda Isaku Babelju

Mikici Iliću Revolucija se zadihala! Neustrašiva Revolucija! Pesniče! Budi počastvovan da popišeš inventar ideja, ljudi i stvari kojih se Revolucija prejela – skini naočari sa nosa, odagnaj jesen iz duše! Novograd-Volinsk je zauzet danas u zoru, godina hiljadudevetstodvadeseta, na horizontu se, pod suncem, pomalja nevina heljda, sva poput pozlaćenih krovova dalekog manastira. Dok prelazite Zbruč između srušenih mostova, neko se davi i psuje Presvetu Bogorodicu, rzanje konja i pesma pružaju se nad talasima, iznad blještavih jama i mesečevih zmija. (Te noći sanjaćeš košmar, u oskrnavljenoj kući, na tesnoj postelji pored…

Poezija: Oda Beogradu

Milanu Ilijću Kako to da si još beo, grade na raskršću istorije? Vekovi nečistih zuba ujedali su te i razvlačili te po pepelu, ispisivali svoje nečitke stranice na tvom neostarelom licu. Od belog kamena ja sam sazdan, čistog i belog do same srži, i podojen sam krečnim mlekom iz grudi čestitih neimara. Dve plave reke kupaju me i prinose mi ogledalo sunca. Kako to da si još beo pod naslagama skorene krvi? Zar nisu godine, magle i dimovi izatkali koprenu na tvome licu? Ne, ja isijavam belinu kostiju pobednika i…

Poezija: Oda prijateljstvu

Moji prijatelji su sjebani već godinama. Ujutru dok peru zube skreću pogled od posude sa žiletima, jer težak je rub depresije. Moji prijatelji poništavaju elektronske relacije među nama, jer ne žele da me javno vređaju. Moji prijatelji i ja živimo u istom gradu, ali se retko viđamo, jer imamo iluziju aplikacija na telefonu. Moji prijatelji rade teške poslove i maštaju o lepim putovanjima ili vinjaku na akciji – svako bira način da pobegne od besmisla. Moji prijatelji će mi zameriti na preteranom gomilanju anafora u pokušaju, jer imaju visoke estetske kriterijume…