Kradeš mi pogled besramno uvlačiš se u stjenke moga krvotoka kliziš… hihoćeš se podno zjenica mojih i ispuštaš zvuke uzbuđenja zar si tako sretna? besramno skidaš sve loše s mene i nudiš mi čarobni plašt dobrote nemoj svatko je pola vrag pola anđeo neće me život maziti ako budem predobra radije mi daruj butelju vinjaka i jednosmjernu kartu do Pariza i dopusti da te odvedem gdje nitko nije – u apartman koji počiva na adresi „Duša 17L“ Autor: Josipa Lesinger Foto-izvor: Andreas Serano „Krvotok“