Poezija: Papirno odelo; Kod Dantea; Pulmones

9. januar 2017. Administrator

PAPIRNO ODELO Lažno skrivene golotinje Hodaju božje kreacije Ulicom šetaju konci i šiće Slučajno odabrani za modni detalj sadašnjice Zakrpa u velikom stilu Na pozorišnoj zavesi Unutrašnjim organima Tek da krv ne pokulja Glumeći zdravlje umiru glumci Ah, taj Breht Koji je zver pustio u publiku Zakrpe na mapama naših domovina Klovnovi pretvoreni u maskote Bog je znao šta radi Kad ti nije dao više od Deset prstiju na rukama KOD DANTEA U smrdljivoj bolnici nemaju vaj-faj a izgleda ni dovoljno sredstava za čišćenje Kuga kao da još uvek šeta…

Dis kao pesnik splina (I)

13. maj 2016.28. maj 2018. Administrator

Vladislav Petković Dis je autor dve zbirke poezije: „Utopljene duše“ (1911) i „Mi čekamo cara“ (1913). Objavivši „Utopljene duše“ Dis je ujedno i neposredno započeo srpsku modernu liriku. Već u toj zbirci se naslućuje, nagoveštava i uvodi pravi simbolizam, onakav kakav možemo čitati na primer u francuskoj književnosti pola veka ranije. U „Utopljenim dušama“ nailazimo na grozu nad rasulom sveta, na snoviđenja, slutnje, iracionalne vizije. Čini se da su ovom pesniku najbitnija pitanja čoveka i sveta, a najrasprostranjeniji motivi san bez snova, postepeno utrnuće života, prelazak bića u nebiće, smrt.…