STATISTIKA ZLA
Pitao sam se kako to da još
ranije nismo poludeli
kako smo to sebi dozvolili
teturajući se po ivici sečiva
ničemu se nismo priklonili
besni vukovi srču svoju penu
jure za nama crvenih očiju
gladni jeleni oštrih rogova
trče nam u susret
od hladnoće trnu zubi
čeakonice su pune beznađa
ustajalog ljudskog mirisa
u raspodeli kreveta za povređene
za nas nema mesta
nema nas na spisku
zemlja je sve toplija
susedi sve hladniji
statistika je neumoljiva
NAPUŠTENI RAJ(AC)
Vozimo se mini busom
sve je skraćeno u nama
pred nama se putevi račvaju
religije prepliću i halapljivo gutaju
naše umorne i nezaštićene misli
sela su vezana za drveni strujni stub
da ne odlete tamo negde
gde će ih ljudska ruka milovati
sela su ispovraćala bolno
izlokane puteve polomljeni asfalt
zubati korov se ceri u sitosti
oštar vonj mrše krije se u zasedi
Timok više nije onako žut
gust kao kačamak
izbistrilo ga je naše odsustvo
samo se još kamenje i plastične flaše
presijavaju u njegovom toku
gledaš čokote kako plaču bez suza
zmija je napustila ovaj raj
truli plodovi popadali su ispod krošnje
vino je postalo sirće
znanje je upila suva zemlja
dokolica i hlad
TRIBUNAL KOŠMARA
Lucifer me u snu pita
ozbiljan do nevidljivosti
vi ste već odgovarali pred
vašim domaćim sudovima
pre nego što uspem išta da kažem
pepeo se roni sa mog radnog odela
štucam iz usta ispada nož
iz oka kaplje bodljikava žica
od nečujne senke formiralo se
U IME onog NARODA
šta tražite onda ovde
opominje me vrhovni sudija
vi ste sitna riba za nas
budi me jak grč mišića
teška žeđ
Autor: Saša Sklaušević Skala
Foto-izvor: https://www.pinterest.com (Vilijam Blejk „Satana zove svoju legiju“)