Plamena ptica. ona koja se vraća dok srce čezne u senci prošlog leta, u zagrljaju snova. Neobjašnjiva tajna njenog imena što dugo traje – produžetak legende, ivicom zaborava. U zlatnoj magli, okružen iluzijom, ideš ka dvoru – tragom njenog imena na aukciji snova. Ništa izvan tog – plava blistava traka, dodir daljina. Klub neudatih žena, boja njenih očiju. Autor : Milan Drašković Foto-izvor: Pinterest
Moj um preplavljuje okeanska dubina i pećinski mrak. Nema klupka u lavirintu pomoću kojeg se vidi spas. Otupjelost osjećanja mnogih i oštar, resak bol taj, često se igraju u mom tijelu praveći mrtvila gaj. A kad početak iz završetka produži, da li ću Euridika biti ja? Ona što bremenita smrću hoda ili ona koju životni sjaj i ljubavni mar natrag u dom, na dno vraća? Autorka: Irma Hodović Foto-izvor: Pinterest
Poneka kišna kap padne na okno, Odjednom, k tebi, naviru moje žudnje; U istom gradu smo, retko se viđamo, pa i to retko sve ređe bude. I bilo mi je pomalo čudno, otkuda ovo jutro i jesen tuge, ovo večernje nebo bez ptica i ove kiše bez duge; I, dovraga, ona stara Heraklitova, da mi baš danas toliko znači: Svi budni zajedno su na svetu, a sami, sami su samo spavači. U kakav smo pali san, tako ružan? Neki se možda neće vratiti među budne; Poneka kišna kap padne na…
Bejaše bog, reče on, isprva Izndri se životinjski svet iz ćutljivih stena Misliše neki drugi, čvrsti kao niz drva Mišljenja to je smena, prozirna i staklena Složiše se mislioci mnogi. Al’ ukazuju ovi strogi, svirepi U netrpeljivosti istrajni, ubogi Kao konji istrenirani Kao hrtovi hitri, prepredeni Od starine rečima ispunjeni Prstom kovitlaju Mlataraju Upozoravaju Mimo slika živopisnih Što darežljiv pretvori u stih Ili sliku, melodiju Tricu ili Komediju. I tu se budi zebnja Potka naša krotka Strepnja Šta li je starije Delo ili reč što ga beleži S’ vetrom se…
NEŠTO KAO PAD Nakon prve zbirke kojom smo se upoznali sa ranim pesništvom, pred nama je druga zbirka Saše Skaluševića Skale u kojoj su (definitivno ) postavljeni okviri njegove pesničke Aleksandrije. Postmodernistička apokalipsa društva i individue. Razbijanje na njene sastavne delove i ponovno sklapanje u novu umetničku sliku, novu subjektivnu viziju. A, ipak, tako blisku svima nama. Snažna, hrabra, iskrena, urbana poezija, na trenutke iznenađujuće nežna, na trenutke prozivajuća i opominjuća,i te kako vezana za pesnikov rodni grad, za mladost koja prolazi, ,,mesta“ koja je obeležavaju: muziku, poeziju, žene ,…
TURCIZMI U SPEVU DERVIŠ STIJEPA ĐURĐEVIĆA Staroj dubrovačkoj književnosti, kako renesansnoj tako i baroknoj, ne nedostaju dela koji bi i danas izazvala obilje smeha, a u nekim slučajevima i blago čuđenje, tim pre što se pojedina nisu zadržala na nivou komike i ironije, nego su dobro zabrazdila i u polje skarednosti. Petrarkistička lirika, potekla iz renesansne Italije, našla je jakog odjeka među pesnicima renesanse u Dubrovačkoj republici, no docnije je postala predmet neverovatne parodije novih generacija pesnika, stasalih u vreme kada sa Zapada na Jadran prodire jedan potpuno drugačiji i…
