Izdavač: Miroslav Beograd, 2020.
Svetlana Fucić je savremeni srpski pisac, pesnik i prozaista. Živi i radi u Beogradu. Član je Udruženja književnika Srbije. Do sada ima objavljenih četrnaest i po naslova. Knjiga „I bi svetlost“ je prvi put objavljena još 2003. godine. Izdavač je bila tadašnja Narodna knjiga. Ovo je reizdanje. Godine 2007. njen roman „Humaj ptica“ preveden je i objavljen u Turskoj. Mnogo godina kasnije romani „Humaj ptica“ i „Sedmi dan“ su doživeli svoje reizdanje.
„I bi svetlost“ je istinita životna priča. Glavni lik u knjizi je Anđelika Tešić, ćerka Milene, rođene Milanović, i Tomislava Tešića. Ime je dobila po junakinji istoimenog romana koji je tada bio veoma čitan. A značenje njenog imena, Anđelika, je „Božiji glasnik“ ili „ona koja je kao anđeo“. Postoji i biljka, dvogodišnja, lekovita anđelika. Krupna, snažna i lepa zeljasta biljka. Anđelika je bila voljeno dete. Dobra devojčica, odličan đak.
„Devojčica duge, tamne kose upletene u pletenicu, krupnih, nestvarno plavih očiju, okruglih obraza boje tek zarudele breskve…“ Rano je ostala bez majke i nastavila život u rodnom selu sa svojim ocem. Kada je napunila petnaest godina, njena maštanja o princu koji je negde čeka zamenila su razmišljanja o nekim novim prostranstvima, životu koji postoji izvan njenog sela. Pojavio se nagon za nečim novim, za skitanjem, istraživanjem i upoznavanjem. Tada se setila svoga dede Todora Tošića, koji je bio avanturista i kockar. Skitao je po svetu.
Kao poklon za rođendan od oca je dobila odlazak u Beograd kako bi kupili televizor. Tada se zaljubila u Beograd. Na prvi pogled. Bila je opčinjena, zanesena, oduševljena belim gradom. Nakon toga se podrazumevalo da će školovanje da nastavi u Beogradu. Upisala je Pravni fakultet. Stekla je nova poznanstva, redovno išla na predavanja, bila je omiljena zbog svoje dobrote. Do svog rođendana.
„Anđelika je te večeri blistala, obučena u farmerke zvoncare koje su joj do kolena tesno prijanjale uz noge, ističući njihov oblik, crvene čizmice sa visokom, debelom štiklom, i košulju od teksasa po kojoj su bili izvezeni cvetići. Nisko pod vratom nosila je ogrlicu od upletene kože, sa metalnim znakom hipi pokreta, simbol mira. Kosu je pustila niz leđa. Njene krupne plave oči bile su uokvirene krejonom, što je dobrano isticalo njihovu boju.“ Na poklon za rođendan je dobila muškarca. Muškarca čiji je dolazak pokrenuo pakao u njenom životu.
Kako se nakon toga odvijao Anđelikin život? Kako je Anđelika, to dobro dete, odličan đak, omiljena drugarica ušla u tamu? Kako je postala zavisnik? Da li je taj način olakšao njoj da se prilagodi novoj sredini? Da li deca iz sela imaju poteškoće kada dođu u veliki grad? I na svaki način pokušavaju da budu prihvaćeni u svojoj okolini. Koliko je vremena prošlo da se svetlost u Anđelikinom životu rastavi od tame? Koliko je vremena potrebno da se organizam očisti od otrova koji su deset godina unošeni u telo?
„Stara, porodična kuća odisala je blagošću. Zbog zatvorenih drvenih kapaka izgledala je kao da spava, ušuškana u mirisnu tamu, nevina. Sporim korakom prešla je preko staze od izlomljenih cigala. Prolazeći pored oraha, podigla je glavu i zaplela pogled u njegove grane. Gore, visoko na nebu, namigivao je pun mesec.“
I reče Bog: „Neka bude svetlost.” I bi svetlost. I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame.
Pročitajte. Možda i vi pomognete nekoj duši da pronađe svetlost i izvuče se iz tame. Moja velika preporuka.
Autorka: Jasmina Nikolić
Izvor: Plavi krug
