Слично архитектури, и писмо може да се посматра као највиши и најкомплекснији облик примењене уметности – управо као што су за културног човека његова здања и његова писменост насушни. Српска ћирилица је лепа. Чак и оно што се не да видети оком, а то је њена ортографска савршеност која је истиче међу осталим фонетским писмима (један глас = једно слово), чак и то доприноси њеној лепоти. Уколико ликовност представља јединство свих представљених и наговештених елемената једне целине на визуелном плану, односно, усклађеност свих ликовних елемената и повезаност садржаја, форме и…