Majušnu crnu mrlju videh na suncu danas,
Jednu te istu stvar, još od jučerašnjeg dana;
Na vrhu visokog drveta crn šešir zapleo se u grane,
Na stubu – dronjak od zastave, a vetar neće da stane.
Stajao sam već ovde, usred velike kiše
Dok se u mojoj glavi ceo svet okreće, njiše;
O kad bi okončala tu vladavinu, da se ne ponovi više,
Ali ja jesam kralj bola, to mi na čelu piše.
Fosil je ostao zarobljen u zidu visoke hridi,
To moja duša je tamo
Losos, mrtav i smrznut, kroz vodopad se još vidi.
To moja duša je tamo
Na obali, nakon oseke, plavi kit nasukan leži,
To moja duša je tamo
Leptir je ostao zarobljen u paukovoj mreži.
To moja duša je tamo.
Stajao sam već ovde, usred velike kiše
Dok se u mojoj glavi ceo svet okreće, njiše;
O kad bi okončala tu vladavinu, da se ne ponovi više,
Ali ja jesam kralj bola, to mi na čelu piše.
Iskopanih očiju, kralj na svom prestolu sedi,
Slepac bi senku sumnje da nazre, al` šta mu vredi.
Na krevetu od zlata bogataš spava i hrče,
Jedan kostur se guši koricom hleba od juče.
Crvenu lisicu rastrgao je čopor lovačkih pasa,
To moja duša je tamo
Crnokrili galeb je ostao slomljenih leđa, bez glasa.
To moja duša je tamo
Majušnu crnu mrlju videh na suncu danas,
Jednu te istu stvar, još od jučerašnjeg dana;
Stajao sam već ovde, usred velike kiše
Dok se u mojoj glavi ceo svet okreće, njiše;
O kad bi okončala tu vladavinu, da se ne ponovi više,
Ali ja jesam kralj bola, to mi na čelu piše.
Autor: Damir Malešev