Kategorija: Autorski kutak

Poezija: Ako

Administrator

Koga – od ljubovvo bezdna planina isturami – od ljubovniz vetrot biseri rasejuvam,veliš – Zaludno e! Koga – od ljubovkon prazninata pružam racei – od ljubovcveќe nasaduvam vo pustina,veliš – Zaludno e! Koga – od ljubovognot so ogan go gasnami mrazot so mrazgo rastopuvam,koga – od ljubov,viulucite so buri gi smiruvami sonceto – od ljubov,so ѕvezdi go zatemnuvam,veliš – Zaludno e! I koga – od ljubovsonuvam noti vo boii sliki slikamso bukvi,koga – od ljubovmostovi podigamvrz ramninaa na svioci pravaveliš – Zaludno e! Koga – od ljubov,niz trnje – bosa…

Odlomak iz knjige „Odijevanje“ Rade Krivokapić Radonjić 

Administrator

Boje su svjetlosna zračenja koja nadražavaju prijemne mehanizme u oku i daju utisak određene boje. Bojama smo kulturološki dodijelili značenje. Ima mnogo teorija i spektara o kombinovanju boja i one međusobno treba da se dopunjuju. Važno je da imate ravnotežu u različitostima i sličnostima. Ne dozvolite da vaša odjevna kombinacija bude disharmonična. Od svih činilaca što opticki mijenjaju veličinu stasa, boja je jedna od najvažnijih. Neutralne boje (crna, bijela, bež i siva) nikad ne izlaze iz mode i dio su kruga u svakom novom trendu. One se harmonizuju sa svim…

Poezija: Tisuću lica

Administrator

Odlazim iz Mazzinijeve, bez osvrtanja  Nekada čitava Andromeda na pedesetkvadratasad tražišda budem stalna,da budem tvoja Govoriš: „Ne zaboravi me”Dobacuješ otrcane fraze:„Javi se,molim te, svrati”I ono: „Sve si mi” Kako li se izgovori to:„Sve si mi”? „Ne pripadamNisam sveSvašta sam i uminuti tisuću licačija radost ti prija” Volim nemogućea ljubavi nemam Autorka: Marija Petranović Šerifović

Poezija: Džem od šljiva

Administrator

Brava na mojoj senci je zarđala.Nema više iznenadnih poseta.U mom telu divlja oluja.Zemljotres je porušio sve organe. Raštrkan koračam ka špajzu.Jedino me džem od šljiva može spastiod iznenadnog napada terorista. Čovek, sa žutim zubima i ustajalim zadahom,traži mi cigaru.Nudim mu džem, jer jedino to imam.Zgađeno me pogleda.Kao da mi kaže: Pih.Pomislih: Više za mene. Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković

Poezija: Planetarijum

Administrator

za Milutina Petrovića Bila je to zimska promocijaproturio je glavukroz naslov svoje knjigea ja sam pomislilaO Ostoja Olim Ogledalo Onda smo sišliu prethrišćansku katakombugde smo dahommogli da ispisujemonestašne porukeoglasio se egzistencijalni koncepthraniti se smejuljenjemi nadom da će večernji dobrotvorutoliti i pratiljinu glad Nenajavljenaušla je gospođica Gardnerdržeći pod ruku papu Hemingvejai kada ga je ugledalau polutami salezaboravila je da je upravodobivši uvo bikanešto obećala Dominginu Dvadesetčetvorokaratnim prahomna svili koja se odmotavalasa njegovih bedaraa trajalo je i trajalo i trajalobio je ispisan životopissvake njegove pesmeceo jedan nov planetarijum Foto: Pinterest Autorka: Zorica…

Proza: Cvijeće za noja

Administrator

“Znam da je svijet u modricama i da krvari, i iako je važno ne ignorisati njegov bol, važno je odolijevati zlu. Kao i svaki neuspjeh, haos sadrži informacije koje mogu voditi ka spoznaji – čak i ka mudrosti. Poput umjetnosti.” Toni Morison – Možda je sve to počelo one noći kada sam prvi put muža našla u paklu zavisnosti i povezala sve ono što sam dugo ignorisala. Možda kada sam mu nakon 11 godina braka rekla da želim razvod. Možda kada sam tog istog dana prijateljima rekla da mi je…

Poezija: Čekamo

Administrator

Čekamo vetar da otera česticesićusne, opasne, zleda padnemo na toplisti najgorih,da ne dobijemo bolest opakuDa ne upadnemo u raku duboku. Čekamo kišu da speređubre koje smo bacili,na ulicu gde smo se rodili,Da ga kiša odnese u reku, a reka u moreDa u njemu leti kvasimo guzicu.A i to leto čekamo svake zimekada nas prekrije crni sneg, bljuzgaviTaj ce sneg ujedno da spereI krovove što su ih ptice posraleI fasade u sivo smogom farbaneI kiša će umiti prljavi beli gradŠto bi se neko bre, mučio.I naši stari Vinčanci su čekalispasu sa…

Poezija: Marino

Administrator

Marini Cvetajevoj Tamo gdje sunovratila si se i platila za tri životabaremgdje otpatilasi muškii nije bilo sigurnosne mreže da te prihvatinečijih ruku na pamuku Gdje na poljima maka usnila si bježeći od ljudii od studiGradeći pjesmom lice onoga koji nikad doći nećeispod torture vremena provučenpretečenkao s naslovnice nekog tvog romana imaginacijetvoje samice iskoričenprebrane i prebrojene uzduž i poprijeko hiljadu putapreslikan a bogom nedan Za to tamo prekorezervisano za vratolomce i stranputicenema prečiceNe polijeću s te litice zmajevi od papira Između ,,Zločina i kazne“ ,,Rata i mira“i ,,Vijenca gorskoga“stoljeća su pasala…

Proza: Ratne godine

Administrator

Ta 1934. beše tako hladna, da su i vukovi jako zavijali osećajući nesnosnu hladnoću i u potrazi za hranom koje sve manje beše. Trnava, selo podno Ćelijana, tada beše prekrivena snegom iako je mart. Polovina marta uvek donese koji zrak sunca, ali ovoga puta nije bilo. Rodio sam se 14. marta od majke Julke, rođene Stanković i oca Marka, poreklom iz Niša. Aleksići su , kako mi je pričao otac, došli sa juga. Tu južnjačku crtu , čini mi se, nose pokolenja. Ja nisam znao ko je kralj Ujedinitelj, nisam…

Poezija: Nedostajanje

Administrator

naiđu tako noćikad biraš korak prema samoćidok se nad gradomsjeverac šunja ko lopov kradom u obraz pušei skroz te zezneda se za nečim ponovo čeznešto zakopano na dnu je duše iznutra čuješ dolazak plimei pljusne talas obalu grudina površinu izbaci imei toneš slab u masi ljudi dok šake hladne stišćeš u džepupod usne gladne zaškripe zubii fali sve što odavno niješto se već dugookom ne diraa srcem ljubi Autorka: Željka Vračević Foto: Pinterest

Proza: Kratke priče Peđe Ristića

Administrator

POŠTENI NALAZAČ Uvek nosim mobilni telefon u zadnjem džepu pantalona. Kad treba da sednem, ja ga izvadim, da ga ne bih slomio. Zato mi se već nekoliko puta desilo da mobilni negde ostavim, zaboravim i izgubim, ali ovo je bilo nešto posebno.Nijedna taksi firma nije mogla da mi pošalje vozača, jer je bio odvratan kijamet u Beogradu. Dobro sam se obukao i hrabro izašao na kišu i rekao sebi: Ako nema taksija, ti prošetaj, nema veze ni ako malo zakasniš u „Kalenić”, drugari će sačekati. Tamo se nalazimo svakog utorka…