Volela bih da odem u malo mestozeleno i mirno,rođeno u dolini između golih brdagde žene, preko metalnih kapijajedna drugoj kolače noseda se pohvale veštinom i poštenjema recept kriju ko zmija nogeI umeju da bocnu jačenego puzavice što mirišu u proleće,dok se ogovaraju kuće preko puta.Gde o svakome se dozna sveI svako se svakome u nevolji nađeBaš onoj nevolji koju mu je ponekad poželeoiz dosade čisteonda kada mu je sve dobro išloda mu se malkice pomrse koncipa da mu u pomoć priteknukada ga prokleta nevolja skola.Tamo da odem gde vreme se…
Oznaka: Autor: Dragana Obradović
Poezija: Čuvaj se
Aj zdravo i čuvaj se!Aha, važi, hoću, da…I evo čuvam se Od lošeg vremenaOd teških emocijaOd horor filmovaI crnih hronika.Od lude komšiniceI ljudskih udavaOd loših doktoraOd tupavih budala. Da da, čuvam se trošenja dinarahabanja neravaljutih raspravapraznih zabava. I evo me, čuvam se od zavidnih pogledaprokletih skotovalicimera, hohštapleraloših kuvara i šoferaCrnog vazduhaI jeftine hraneUveženog mesaI vode otrovane.Od jutarnjeg programaPopodnevnih torokanjaI večernjih dnevnikaGlupih serijaRetardiranih filmova,TrepfolkovaKvazirokenrolovaI tehnorejvova. Itekako čuvam se Od noći besanihDana umornih, dosadnih.Od frustriranih ženaPromašenih likovaMediokritetskih tipovaDežurnih patriota ilažnih mitova. Čuvam glavu od nadobudnihSrce od pakosnihDušu od iskušenja zluradihKrv od virusa…
Poezija: Čekamo
Čekamo vetar da otera česticesićusne, opasne, zleda padnemo na toplisti najgorih,da ne dobijemo bolest opakuDa ne upadnemo u raku duboku. Čekamo kišu da speređubre koje smo bacili,na ulicu gde smo se rodili,Da ga kiša odnese u reku, a reka u moreDa u njemu leti kvasimo guzicu.A i to leto čekamo svake zimekada nas prekrije crni sneg, bljuzgaviTaj ce sneg ujedno da spereI krovove što su ih ptice posraleI fasade u sivo smogom farbaneI kiša će umiti prljavi beli gradŠto bi se neko bre, mučio.I naši stari Vinčanci su čekalispasu sa…
Poezija: Večnost je obukla tirkizno
Hocu da bude moja,ta neka bela kamena kuća,sa divljom ciklama ružom u vrtu.Tu blizu stare gvozdene kapije,ta će ruža da puže uz topli kamenI povremeno mirisne u taj lenji letnji dan.Hoću da iza kuće imam brdoNa kom žive masline stare godina petstoI posvećeno prave hlad mučenoj sprženoj travi,u kojoj skaču skakavci I zvrče glasno zrikavciu ritmu afričke ljubavne plemenske pesme.U to rano jutro ja cu da ugledamnevino belu čipkastu zavesu koju je zaveo vetarpa je pobegla iz sobe na terasuI evo je, kočoperi se slobodno I doziva meda iskradanjem počnem…