Recenzija romana „Otpadnici“ Anje Mijović

„Živimo u vremenu gde se gaze slabiji. Samo ja ne priznajem da sam slabiji, kapiš?“ Iz Anjinog pera ovo izgovara inspektor Uroš Stanić. Jedan od retkih likova iz knjige koji će mi još dugo, dugo ostati u sećanju. „Otpadnici“ nisu tamo neki ljudi s periferije vašeg uma ili televizijskog ekrana. Oni su tu u nama ili pored nas. Ovo je priča koja sam Beograd besi na Terazijama svojom golom istinom. Knjiga me je oduševila, raspametila, upišmanila, obalila i dotakla mnogo dublje no što mogu rečima da opišem. Čitajući, mogla sam…

Prosvjetini „susreti i razgovori“ – Traganje za korenima

Dragi prijatelji, srdačno Vas pozivamo na nove Prosvjetine „susrete i razgovore“. Tema večeri je „Traganje za korenima“ NIN-OVA NAGRADA: I ONAJ KO JE NIJE DOBIO DOBAR JE ! Ovde nije reč o nagrađanom romanu(sve čestitke dobitniku NIN-ove nagrade) već o onima koji zaslužuju pažnju samim tim što su bile u širem izboru! Vest od pre desetinu dana  glasila je: “U širem izboru romana koji ulaze u konkurenciju za ovogodišnju Ninovu nagradu nalazi se 31 naslov,..”! Za autore iz grupe „šireg izbora“  ovo je bio period lepog isčekivanja a kod književnih sladokusaca…

Intervju: Ivan Bajović Bajke – Razgovor povodom romana „Priručnik za rokenrol“

Naša današnja tema posvećena je rokenrolu – muzičkom žanru koji je direktno uticao na stavarnje drugih muzičkih pravaca. Međutim, kada je rok kultura direktno inkorporirana i u književno stvaralaštvo, onda na taj način dobijamo svojevrstan roman „Priručnik za rokenrol“. „Čupava Keleraba“ je imala prilike da razgovarala sa autorom romana Ivanom Bajovićem Bajektom, te, između ostalog, možete da čujete na koji način se rodila ideja za stvaranje „Priručnika za rokenrol“, kao i da saznate ponešto o samoj temi romana. Na koji način se rodila ideja o stvaranju „Priručnika za rokenrol“ i šta…

Intervju: Đorđe D. Sibinović – „Pravo i književnost svakoga jutra izlaze u svet iz iste postelje!“

Niko od nas ne može da promeni imperijalne sile da ne proždiru obične ljudske sudbine, male nevidljive živote koji im ničim svojim ne stoje na putu poremećenog hoda ka patologiji svemoći. „Kad bi Đavo znao gde će pasti, on bi seo“. Niko ne zna kuda ide ovaj svet, ali svi znamo da ga vodi Đavo i da on ne mari ni svoj ni naš izvestan i očigledan pad.“, kaže Đorđe D.Sibinović, autor 22 knjige proze i poezije, romana i nagrada „Miroslav Antić“,“Vukova zadužbina“,“Milan Rakić“ i „Majevički vijenac“. Ova istina o…

Intervju: Aleksandra Anja Mijović – „Ne verujem da se neko može roditi zao“

Imamo priliku da vam donesemo priču o kriminalističkom romanu “Otpadnici – Slučaj prvi” autorke Aleksandre Anje Mijović koja je i glavna urednica portala “Direktna reč”. „Otpadnici“ nisu tamo neki ljudi s periferije vašeg uma ili televizijskog ekrana. Oni su tu u nama ili pored nas. O čemu se tačno radi možete videti u nastavku ovog članka. Kako ste uopšte došli na ideju da pišete baš o „otpadnicima“?– Mnogo me žulja nepravda. Verujem da svi pisci najbolje pišu o stvarima koje nemaju. O kojima samo maštaju. Tako i ja maštam o…

Izdavačka kuća „Utopia“ objavila roman Hamida Ismailova „Mrtvo jezero“

Hamid Ismailov, uzbečki pisac u petak 30. marta 2018. godine dolazi u Beograd gde će predstaviti svoje delo „Mrtvo jezero“, koje je nedavno objavljeno i na engleskom jeziku. Promocija romana zakazana je za 19 časova u Uzun Mirkovoj 3, sprat II. Na promociji će govoriti i Milija Jovičić (prevodilac), kao i Srđan Marković (izdavač). Pre promocije romana vam donosimo kratko upoznavanje sa radnjom „Mrtvog jezera“ i pozivamo vas da u petak nešto više čujete o ovom delu.   RECENZIJA ROMANA Zona! Zona! – to je strašni demon Lubsan, – mislio je…

Kad je nebo vezano žicom: Prikaz romana „Gloriosa“ Aleksandra Novakovića

Aleksandar Novaković: „Gloriosa“, Književna radionica Rašić, Beograd, 2017. Zamislite novu reč za svako pojedinačno umetničko delo! U svakome od njih pojavljuje se druga boja, i za svako od njih stvoreni su drugi nervi u mehanizmu čoveka. U najnovijem romanu: „Gloriosa“, Aleksandra Novakovića (Beograd,1975) vrsnog i priznatog multimedijalnog umetnika, intelektualca britkog jezika, nepokolebljivih stavova i nepotkupljivih uverenja, temperamentnog pregaoca koga ne treba da brine konkretna vrednost suda književnih autoriteta. Samo jedna nova reč bila bi nedostojna njegovog dosadašnjeg opusa i nesumnjivog značaja u savremenoj srpskoj prozi tako da je najsvrsishodnije posegnuti…