Poželeo sam da napišem priču,ipak se odlučujem za pesmu,u kojoj na obali Dunava,na bezbednij distanci od reke,sedimo: Albahari, Basara, MarčeloI ja. Sedimo i pijemo piće;Basara pije vinjak,Marčelo pivo,ja koka-kolu. Albahari ništa ne pije. Svako od nas ga nagovarada popije nešto –Basara mu predlaže vinjak,Marčelo pivo,ja koka-kolu.Dakle, niko mu od nasdobro ne misli,u suprotnom,ponudili bismo muneku dobruflaširanu negaziranu vodu. Sve to prepričavam svom prijateljuMilošu, Milošu Zariću,Ne Komadini. -Roki, ne mlati, kaže Miloš,ja sam to već negde čitao. U tom trenutku mi se smrači,poželim da ga zviznem flašom,pivskom flašom u glavu,ali se…
Poezija: Pesma o Albaharijevoj priči
