Oznaka: poezija

Poezija: Parče tebe

Administrator

Ti imaš nešto naprslo u sebi,nešto što te izdvaja od drugih,što te čini jednostavnom,a tako koplikovanom.Čuvam te u šumi svojih maljavih grudi.Tu mirno spavaj, tu si bezbrižna.Urezujem te u sebe metalnom bušilicom,da deo tebe ostane u meni. Gledam tvoj odraz u reci, koji obasjava sunce.U toj tamnoj vodi, tvoje usne plešu tango.Moja sećanja su probuđena iz kome.Ukrštamo parče tebe i deo mene,ukrštamo naš zagrljaj i poljubce,ukrštamo ljubav i urlanje.Pravimo miks kafe i meda. Slažem delove tebe kao sličice u albumu.Ne uspevam da te vratim sa tvog putovanjaintenzivnih akrilnih boja.Problem je…

Poezija: Sredina

Administrator

Postoje tako neki ljudišto žive za početak i kraj s tobom važna jesamo sredina –ona surova stvarnost ona što se ne proživljava samaveć se međusobno gradi godinamaona koja je tako i bolna i dobraali joj nema kraja samo ide i tečekao Dunav i Sava –bukne tu i tamoali samo kako se ne bi stvorila praznina živa jei ostat će takvasve dokle god me sretno u snove ispraćaša ja te vučem za sobomjer zašto sama da stvaram sjećanja? Autorka: Josipa Lesinger Foto: Giorgi Lantos „Dunav“ (Pinterest)

Poezija: Egzistencijalna

Administrator

Još jedan moj dan:je upao u egzistencijalne problem/i nije bilo signala/. Mrzjelo me da se prebacim na neki drugi kanalda provjerim kablove/kontaktiram operatera Mrzjelo me i da ustanem.Gađala sam ga daljinskim. Prijavile su komšijeda stigao je novi paket sa brzim protokom informacija u moj grad. I dok je moja slika prikačena za banderu:TRAŽI SE/ ŽIVA ILI MRTVA/ oticala niz blatnjave potočićČistači su pojurili da otčepe šahte. Iščaurila sam se da me ne nađu. Šutiram neku konzervu nogu pred noguU ušima mi odzvanja glas mog starog: -Mora da ti je baba…

Poezija: Živa sam

Administrator

Živa samI još uvijek hoću da maštamOsjetim miris vodeI miris nebaJa ne znam šta je mržnjaI dalje bestidno praštamStidnim lažimaSloboda mi kao vazduh trebaU meni se svemir sažimaSvakim otkucajem srcaRazmotavam se do gole misliDo gole kožePostojimOtkrivenaJer mi se možeJer se pružam do visinado kojih neko ni mislima ne znaUmijem nečovječno da se polomimI da se dignem sa dnaVolšebno sebe sječemNa pola, i na više!A onda tečem,kao bujica tečem…Uz mene se otvara neboUz mene se dišeUz mene se kopni i toneUz mene se može dalekoMeni su sve boje skloneMožeš da postaneš…

Poezija: Sazvežđe drveta

Administrator

NekadaDok su mi stopala još bila tri broja manjaPosadila sam drvo višnjeU bašti iza roditeljske kućeOtkinula sam komad svoje krviNapojila mladi korenPa su višnje zrile tamnocrveneGodinamaA njihov sok je popunjavao praznineU mojim krvnim sudovimaČak i kada sam bila dalekoS proleća bi neki cvet otpaoI doplovio do meneTek da me podseti da nisam samaA onda je jedna grana svenulaPola drveta se ugasiloU vreme kada sam bila baš tužnaKada je i pola mojih nada svenuloOtkinula sam komad svoje ljubaviLjutnje nemoći vereSvega što sam imalaNapojila načeti korenPa smo još živeli i drvo i…

Poezija: Grad u čaši

Administrator

Oguljena kolena na hladnom ispucalom betonu…Kao vene na starom telu.Tragovi biča urezani od tolikih udaraca.Čuju se točkovi starog kofera koji škripepo tom istom asfaltu.U tom koferu je ceo jedan život.Rastanak se morao desiti.Sve to teško pada čoveku na kolenima.Znao je da toga mora doći… Ptica ispušta svoj kreštavi glas,kao da kaže: Zbogom.Čak i čovekov plašt više ne radi.Posiveo je.Nosi taj svoj plašt na leđima,kao ranac pun kamenja…težinu svoje patnje. Njegov grad živi u čaši alkoholnog pića.Malo po malo, on ispija taj svoj grad,da ostane u njemu…da ga pamti,zauvek. “Gde su…

Poezija: Mak

Administrator

Kroz iščezlu misaoKroz prazan dlanKroz pogled dalek i stranKroz tihi korakKroz prozirnu sjenkuDrhti crveni mak… Zove me sutonNebo me grliSlutnjom se boji zrakNedostajanje se zovešDuša vodi hrliKroz drhtavi crveni mak… Polja su zaspalaNi leptira nemaDiše se pjesma gluvaU polju je zastalaNebeska temaI mak je laticom čuva… Prigrli život, raširi krilaNek’ strast po srcu grebeZaplovi kroz mak jer leptir si bilaJoš jednom udahni sebe! Autorka: Jelena Kovačev Foto: Pinterest

Poezija: Guta nas zemlja

Administrator

Nemir vojnika na stražipodrhtava u prozirnoj magli.Čuva nas od izgubljenih ratovakoji će se desiti, kad nas više ne bude . Prelazim sa jedne na drugu stranu.Dvostruki špijun koji se pravdaženi za odsutnost,zaboravio je svoj identitet. Bezlična masa prazninecuri niz prašnjavu komodu.Usisavam ustajali vazduh iz trube,koji se nastanio bez dozvole.Zamišljam zvukove talasa u okeanu,dok slušam reku koja plovi. Ispod šešira, čoveka koji puzi,živi ptica,sakrila se od prirode koja je motri,dok nestaje u blatu. Karirana haljina žene, dok leprša,ispisuje njenu tugu u vazduhu.Plač deteta kome je ispao sladoledpostaje razvodnjena bara suza. Kamiondžija…