Poezija: Egzistencijalna

Još jedan moj dan:
je upao u egzistencijalne problem
/i nije bilo signala/.

Mrzjelo me da se prebacim na neki drugi kanal
da provjerim kablove/kontaktiram operatera

Mrzjelo me i da ustanem.
Gađala sam ga daljinskim.

Prijavile su komšije
da stigao je novi paket sa brzim protokom informacija u moj grad.

I dok je moja slika prikačena za banderu:
TRAŽI SE
/ ŽIVA ILI MRTVA/

oticala niz blatnjave potočić
Čistači su pojurili da otčepe šahte.

Iščaurila sam se da me ne nađu.

Šutiram neku konzervu nogu pred nogu
U ušima mi odzvanja glas mog starog:

-Mora da ti je baba s Turčinom zgriješila!
ili su ti zamijenili u porodilištu plahte

-Niko si i ništa!
na ujčevinu se lijenu uvrgla

Propuštam misli kroz kolutove dima…
Pušim k’o Turčin.
Lijena k’o lenjivac.

Savijam se na boku /pa s boka na bok/
prebacujem misli s jedne na drugu stranu:

TRAŽIM SE
/MRTVA ILI ŽIVA/

Nalazim se u paketu.
Slijepo sam mače
koje niko ne želi i neće da usvoji
koje prenose od tetke do strine
da ne nađe put do kuće.

Ulica bez broja.
Mašinovođa bez stroja.
Savršeni egzistencijal ništavila
u savršenom totalitetu sam svoja!

Niko sam i ništa
/jer ne mogu biti bilo ko i bilo šta/:

– Ne možeš me mijenjati kao kanale na satelitskom prijemniku, stari moj!

Još jedan dan upada u tehnički problem.
/nema signala/

Autorka: Katarina Sarić

Foto: Pinterest

Related posts

Leave a Comment