Još jedan moj dan:
je upao u egzistencijalne problem
/i nije bilo signala/.
Mrzjelo me da se prebacim na neki drugi kanal
da provjerim kablove/kontaktiram operatera
Mrzjelo me i da ustanem.
Gađala sam ga daljinskim.
Prijavile su komšije
da stigao je novi paket sa brzim protokom informacija u moj grad.
I dok je moja slika prikačena za banderu:
TRAŽI SE
/ ŽIVA ILI MRTVA/
oticala niz blatnjave potočić
Čistači su pojurili da otčepe šahte.
Iščaurila sam se da me ne nađu.
Šutiram neku konzervu nogu pred nogu
U ušima mi odzvanja glas mog starog:
-Mora da ti je baba s Turčinom zgriješila!
ili su ti zamijenili u porodilištu plahte
-Niko si i ništa!
na ujčevinu se lijenu uvrgla
Propuštam misli kroz kolutove dima…
Pušim k’o Turčin.
Lijena k’o lenjivac.
Savijam se na boku /pa s boka na bok/
prebacujem misli s jedne na drugu stranu:
TRAŽIM SE
/MRTVA ILI ŽIVA/
Nalazim se u paketu.
Slijepo sam mače
koje niko ne želi i neće da usvoji
koje prenose od tetke do strine
da ne nađe put do kuće.
Ulica bez broja.
Mašinovođa bez stroja.
Savršeni egzistencijal ništavila
u savršenom totalitetu sam svoja!
Niko sam i ništa
/jer ne mogu biti bilo ko i bilo šta/:
– Ne možeš me mijenjati kao kanale na satelitskom prijemniku, stari moj!
Još jedan dan upada u tehnički problem.
/nema signala/
Autorka: Katarina Sarić
Foto: Pinterest
