Poezija: Kafana

Boga više nema.Zaboravio je na nas.To sam saznao jednog dana dok sam naslonjen na ogradu jeo jabuku.Zli ljudi su se pojavili,da sapletu poštenog čoveka i gurnu ga u jarak iz kog ne može da se izvuče.On puzeći pokušava da preživi. Počela je kiša.Pošten čovek se zaglavio u blatu…A ja sam se sklonio u kafanu koja je smrdela na zagorelo meso i svinjski prdež.U njoj sam zaboravio na Boga i poštenog čoveka,zagledan u ogromne dojke konobarice koja je došla da me usluži.Naručio sam rakiju, ne gledajuću joj u oči.Tražio sam da…