Kategorija: Autorski kutak

Poezija: Blickrig

Administrator

bila je noćbio sam mladbio je kišan i siv neki daleki gradu njemu ništado stare crkve i par solitera bio je kafićLe Pasažpetrolej-fenjer i prava rustična draži za stolom kraj prozoraja i Vera sasvim kratkokoja riječna sebe navukla oklop da dobije mečnije htjelada mi opet pusti boj stisak rukesvako svomona u kišnom gradu svoj je pronašla dompa sav od kišei ja krenuh u dom svoj poput zrnašto ne rastesamo nikne valjda čovjekna rastankese navikne Autorka: Željka Vračević Foto: Pinterest

Poezija: Dalje od sebe

Administrator

Desio se nesklad pokretaRazum kao da je tuđaMisli su mutne, kao farba.Ukrali su mi dan.Okrenuo sam pograšnu stranicu knjige…praznina smeta.Popunjavam mesta bojom,pokušavam da oživim svet u kome život ne postoji.Udišem mrvice prašineGutam ih kao gorak zalogaj.Zaključan u sebi ne osećam vazduh.Da li mi je život oduzet? Vidim dete koje trči,osmeh mu popunjava lice.Ne zna da čak i on ima svoj rok. Zamućen pogled u daljinu gleda,traži ruku spasa da ga povede u pravcušumskog puta koji nema kraj…Iz krčaga vremena moj ponos kaplje,skupljam ga rukama,dok ga zemlja ne upije celog. Sve…

Poezija: Moja žena

Administrator

Godine kada sam postajala žena jedu trutovi i bogomoljke Nakon čuvene osme sjednicei neke jogurt revolucijedavnašnje Ja – smotanatek stidljivo otkrivamupijam Simon vrelom peglom preko svake novonastale nošnje i boljkenju – okarakterisanutek kao pratilju najpoznatijeg mizantropa  (Ko će da me uči kako se čupaju trepaviceizbjeljuje lice i briju noge?)ustaje poslije skokamačkasto proteže…– žene iz moje porodice rade u dvije smjene Imam samo njuu vremenu u kojem ona postaje oni obratno dok sve oskudnije i sve tješnjemarširaju mas-medijalne horde bez štita i oklopa a svaka Kvazi-nova Amazonkaispod čijeg se pojasa odjednom zakriva svaka ženska suknja gazii zadobija pravo glasa  I svi odjednom…

Tragovima istorijskih veza dva naroda: Rilski manastir

Administrator

Književnost, umetnost i duhovnost objedinjene u priči o Rilskom manastiru Početkom meseca juna iskoristio sam prvi vikend da u organizaciji agencije ,,Dobročinstvo“ posetim susednu nam državu, Bugarsku, tačnije Rilski manastir i prestonicu Sofiju. Polazak ispred Vaznesenjske crkve, dosta mesta u čistom autobusu i vodič, gospodin Dragan Vukić, čovek ogromnog znanja, poznanstava sa velikanima kako crkvenim, tako i intelektualnim naše i susednih država. Lep i prijatan glas, podseća na one nekadašnje voditelje Radio Beograda, čovek koji kroz lične anegdote, događaje, razgovore, drži pažnju putnicima i zaista ga je milina slušati. Nekako…

Poezija: Ti i ja

Administrator

Ti i jai obrnuti mesec,papirni cvet pocepan na polaTupa igla ubodena u drvo koje vene Ti i jaZagledani u izgreban parketMasnu fleku na plafonuOsećaj zagorelog ručkaCrni dim iznad naših glava Ljudi iz budućnosti plačuDeca iz prošlosti se smeju Pogled usmeren ka zidu koji nas deliOsećaj izgubljenog mirisa koji se vraćada sakrije tugu i rasplamsa suze Ti i jaI polomljeno krilo slepog mišaIzlizan đon…Nokat u mesu.Razbijena čaša.Ožiljak na licu… Muzika je prestala da svira.Nema više zvukova.Ostala je samo tišina…Tišina i ćutanje Autor: Bojan Lojković Foto: Pinterest

Poezija: Poslednji apostrof Kerubina

Administrator

Prosutim Nirnberškim noćima,uvenulim Jelisejskim poljima,poslednjim travnatim sagovima,obelodanjenim bolesnim darovima;guši se ovaj novi svet,gde biće uništeni poslednji najgrubljipčelinji cvet. Procvlog Azraelapustare gorki med;rekama demonskih moćiškrtošću poleta, zar će opet doći;– U kojoj će noćinjegova barka sada poći? Poslednji ružin zavet,milosrdno prekaljena savest;Kao suvo upleteno trnjesvešću Sina Prvenca,zaboravljenog nebeskog zdenca,večita je blistava krunapratnjom poslednje pesmesvih naših raštimanih struna,preklanih jaganjaca krvava runa;spaljenih pesama, prahom prekrivenih.Iverja sagorelih,nedomišljenih uzaludnih reči. – Zar nam treba opetsnaga podaničkog gneva;da spere sav taj bolesni besšto nam u očima slepilom seva.Sve ljudsko u nama mrešto se u stranputici pogleda…

Poezija: Blatnjavo srce

Administrator

Ponosno koračamo svetom,dok upakovani opstajemo u kartonskoj kutiji.Mi smo ničiji, zato nam je vrat go. Vičemo na ulice,prenaseljene gradove ibesciljne države.Gledamo u bledi zračak sunca,sa spojenim šakama,molimo ga da zasija…Da nas obasja svetlušću vereu bolje sutra. Merdevinama se penjemo na Mesec.Tamo nas neće mrzeti.Bićemo novi izdanci poštenja.Praljudi bez predrasuda.Regruti pozitivnih misli. Na pločniku je osušena baraostavila oblik blatnjavog srca.Trenutak kasnije, bahati gospodin,u svečanom odelu,ostavio je trag svojih skupih kožnih cipela.Blatnjavo srce je postalo muljavi otisak.Ja sam ga video.Na kratko. Lepota je u oku. Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković

Poezija: Antihristkinja

Administrator

Da nisi onda moje – kako si ga nazvala: otcjepljenjene potrebu za pronalaskom sebekoje s današnje tačke gledišta zrele žene mogu još samo uporediti sa separacionim strahom djetetamirisom tople mokraće –proglasila za krajnju i konačnu drskost nepopravljivog narcisa preko koje ne možeš da pređeš ovog puta mogla bi da vidiš kako poslije svih ovih godinaa mnogo ih je i mnogima brzog leta stižu na cilj i dalje potrebujem pola dana da se izmolim sakupitiustati iz krevetabarem dva usporena filma namotana oko duplih čarapa dugih gaća i vunenog prslukaod spoljnjeg svijeta…

Poezija: Pasjaluk

Administrator

Pas je najbolji čovjeku. Zato vakat pasjim ne nazivaj, a pasjaluke ne radi.Ne zarad mene, no pasa radi. Njima ime kaljaš,a to ne valja.Jer, pas te samo ugrist’ može, pa tebi bijesnom možda i svoje bjesnilo prenijeti.I to bi bilo sve od psa koji ne valja. Čovjek ti naopak prvo izgrize utrobu bez ijednog poštenog ugriza,osmijehu grunt na licu oduzme,pa natenane skrši onu ideju što te zasvagda armirala: nadao si se.Čovjek ti naopak tako i do duše stigne razoružavajući te od života. Tada je smrt samo stvar tehnike. Zato ja,između…

Proza: Komandant vojske garave

Administrator

Rodio se 1799. u Ražnju od oca Ivana Ražnjalije. Kao mali, Atanasije zvani Tasa, doselio se u lepu malu varoš na Belici, Jagodinu. Kao i svako dete, voleo je da provodi vreme na reci, pecajući ribu. Bio je prgave i preke naravi. Znao je ocu Ivanu da uzvrati svaku reč. Otac je razmišljao šta će od malog Tase ispasti. Umeo je i da se potuče i da dođe kući sav poderan i crven. Majka se brinula za njega i preispitivala svoju odluku o preseljenju u varoš na Belici. Tasa je…

Poezija: Kaži

Administrator

Kaži – thank you!Iako to možda neće biti hvala,Jer riječi izgrađuju čovjeka, ne čovjek riječi,Kaži – volim te! I love you, iako to možda ne znači puno,Kaži mnogo, a prećuti samo ono što može da boli,Jer čovjek može da živi, samo ako nesebično voli.Kaži samo, kaži ,…Ne tražim uslove niti dajem ih,Samo hoću da izgovorim onu ljubav,Koja nikog povrijediti neće. Neću da radim ništa što kratko je, jer život je roman čijiKraj nećeš naći ni ispod mrtvog mora.Niko nas nije upozorio Kažem ti,Kraj svijeta je na kraju knjige.Ti znaš da…