Ponosno koračamo svetom,dok upakovani opstajemo u kartonskoj kutiji.Mi smo ničiji, zato nam je vrat go. Vičemo na ulice,prenaseljene gradove ibesciljne države.Gledamo u bledi zračak sunca,sa spojenim šakama,molimo ga da zasija…Da nas obasja svetlušću vereu bolje sutra. Merdevinama se penjemo na Mesec.Tamo nas neće mrzeti.Bićemo novi izdanci poštenja.Praljudi bez predrasuda.Regruti pozitivnih misli. Na pločniku je osušena baraostavila oblik blatnjavog srca.Trenutak kasnije, bahati gospodin,u svečanom odelu,ostavio je trag svojih skupih kožnih cipela.Blatnjavo srce je postalo muljavi otisak.Ja sam ga video.Na kratko. Lepota je u oku. Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković
Poezija: Blatnjavo srce
