Ti, koga ne znam gde da nađem, gde skrio si se pod okriljem neba, u koj još nemirni suton da zađem, ja tražim, al’ mog anđela nema… Što nisam ptica da se vinem u nebesa kroz oblake i oluje preletela bih na krilima vetra da još jednom nađem te, moj anđele koga nema… Al’ dođe dan i ti od mene ode dok rušili su se stubovi neba, meni okovi tame, tebi krila slobode moj anđele koga nema… Tad uz pratnju serafima svirala je tvoja violina i kidali su se oblaci…
Poezija: Mog anđela nema
