Proza: Bez para do sreće

Iz tople sobe, mogla je konstatovati da je vreme lepo. Međutim, da je izašla napolje, na ulicu, ubrzo bi uvidela da se vara. Sunce je bilo zubato, iako preobilno. Temperatura vazduha je odgovarala godišnjem dobu, ali svetlost… Svetlost se prostirala i u širinu i u visinu i doprinosila je osećaju prozračnosti i topline.

Za promenu, nosila je skomni bronzani nakit. I od njega se svetlost odbijala. Odbljesak je bio intenzivan. To joj je postajalo zabavno. Zaokupilo joj je misli koje su do tada švrljale tamo-vamo ne nalazeći utočište. Neki poseban osećaj spokoja je oblio. Zadovoljstvo joj se ogledalo na licu automatski. Nije toga bila svesna sve dok se nije našla pred ogledalom. Učinilo joj se u deliću sekunde da posmatra neko drugo lice, a ne svoje, koje tako dobro poznaje. Delovalo  joj je osveženo kao da mu je veštačkim putem udenula mladost. A nije. Priroda je čudo! Toliko puta je to čula. Ovoga puta se i uverila.

Znala je, istina, da u čarobnim oblacima na nebu vidi čitave predstave kakve pozorišni režiseri ne bi umeli da postave na scenu, ili da noću, u romantiku obučena, među zvezdama i mesecom nalazi prijatelje. Izneverili bi je samo kod pojave nevremena, a njemu se nije mogla suprotstaviti. Povezivala je stvarnost sa imaginarnim baš kao što je maštoviti glumac i imaginarni modni stilista Boris Kargotić uvodio u magiju svojih bajkovitih kreacija, neuobičajenih komada nakita–odeće, što su ih ponele mnoge moćne žene sveta. Divila se njegovom umeću i čarima prirode istovremeno. Ručni rad versus prirodne pojave. Mrtva trka za pobednika. Danas jedno, sutra drugo! Originalno i neponovljivo svakako.

Preporuke su na obe strane, ko šta voli nek’ izvoli. Do samopouzdanja se stiže na razne načine. Ako ste inovativni, tim bolje, makar vam startne pozicije ne broje velike novce u džepu. Naum temeljnosti i dobra energija se uvek isplate.

 

Autor: Snežana Marko-Musinov

Related posts

Leave a Comment