Kategorija: Autorski kutak

Poezija: Posvete sećanja bude

Administrator

Kako da čitam Stepskog vukakad posvetu tvojaispisala je ruka Od prve stranicedalje ne idem,kroz rukopis vidim lice tvoje,a pitam se da li smemčitati između redova,simboliku tražitikod svakog slova Maših se za Frankenštajna,znala si šta je tog romana tajna –čudovište stvorila je Merimužem nadahnuta –a ti si meni u zimskoj idilipoklonila roman o zveri,posveta je stala u red jedan,život da počnem življenja vredan Sve te knjige, sećanja, uspomene… Zašto li su reči Ostrovskogabile meni namenjene? Da l’ si htela reći da sik’o čelik čvrstai da će mi biti potrebnavolja, snagada te…

Proza: Abrakadabra

Administrator

Bilo nekad, a i sada važi Kada nemaš kome – a ti Zemlji kaži.  Sazva ti jednom jedan car nekakav skup, a tu samo najučeniji behu. Pa ih priupita kakva je budućnost Zemlje; a mudraci, duge brade i još dužeg jezika, u glas govorahu –  Svetli Care, iznad našeg Meseca, jedan car deset puta jači od Vas diše i pljuje. Njegovi će podanici doći i načiniće nas svojim robovima. I Vašem carevanju tu je kraj.  O jebo im ja mater. No, reče drugi, javilo mi se u snovima carstvo krokodila.…

Poezija: Ne voliš me

Administrator

Rekla si: “Odlazi!Više te ne želim pored sebe!”Ja sam te poslušao.Seo sam u auto.Auto ostavlja uljani trag,samo ga prati i doći ćeš do mene.Ako budeš želela.Znam da nećeš.Samo kažem… onako.Makazama sam odsekao kosu.Pobacao sam je po putuda možeš lako da me nađeš.Ali ti ne želiš to.Skalpelom sam isekao svoje telo –stomak, ruke, noge…kako bi mogla da pratiš tragove krvi.Da me nađeš.Da me voliš.Ali ti ne želiš to.Plačem.Za sobom ostavljam mokre tragove.Prati ih i – doći ćeš do mene.Samo požuri da se ne osuše.Ali ti ne želiš to.Moja ušna školjka je…

Poezija: Simfonija komedija

Administrator

Lepo su uredili park. Više zelenila,više čitavih klupa, buja više cveća.Drveće je šaroliko i gusto i zrači životom.Vetar se teško provlači,pravi klasičnu muziku u krošnjama,lišće pleše, ali ne otpada lako.Ima i više ptica, golubova gotovonegovanih i onih blentavih, raščupanihkoje stari ljudi hrane. Tu su i veselivrapčići koji nežno cvrkuću i skakućuna komično tananim nožicama.Čisto je i nema puno beskućnika,ljudi šetaju pse u raznim bojama,deca se igraju i ciče. Povremeno seodržava mali sajam cveća. Cvećatako raznovrsnog da odišetoplina, jača od srca punokrvne zvezde imiris, opojan i isceljujući, mirisraja. Kada god prolazim…

Poezija: Slijepi putnik

Administrator

Slijepi sam putnikNa sredini trajanjaKoji ne gleda očimaNego nevidljivim talasomopipava i osjećavrijeme oko sebeA ono lukavo klizii bježi u zaklonenedostupne i vrtložneRušeći zemaljska pravilaI priodne zakoneI gubim i sat i kompasi svaki orijentirA svetionik odavno ćutiu mrakuI dočekuje nasukane barkeKao osvetuZa sve odlazeće u nepovratZa sva ostavljanja i samoćeZa sve prošle varkeA samo je potrebnootvoriti očii očima progledatiAli kapci su solju srasliPredugo pučine gledavši… Autorka: Jelena Kovačev Foto: Pinterest

Poezija: Miriše zumbul

Administrator

Miriše zumbul svilenog krugaMisao bestraga uzdiže magluMramorno bijeli urlik iznutraMauzolejski krov kistom boji. Miriše zumbul ružičastih krilaMozaik prozračnog leta pojiMikro i makro svijet kao ledMostove ruši mostove kroji. Miriše zumbul sjemena mrkogMašti vrelo proljećno stvaraMjesto gdje živi vatromet živiMelodija prirodnog virtouza hara. Autorka: Branka Blagojević Foto: Pinterest

Poezija: Refren

Administrator

još jedan podliv razlio boješto kao mrlja od tinte stojena platnu ispod očne duplje potiljak snažno pulsira boloktava spušta note na molgovori riječi nesnosne, šupljepločice skupe, dizajniranepo njima staklo, ostaci hranei opružena noga je bosa Nije htio. I neće višerukavom kao djetetu brišeugrušanu krv iz nosa oblači kaput, gasi cigarujer čekaju ga na bilijarunestaje iza ulaznih vrata ostaci dima, tišine muku istom ritmu, nečujan zvukotkucaj srca – kazaljka sata porculan lutka u prazno gledanaslanja dlanom obloge ledaudarci novi, a isti bol ništa novo, i ovoj ženiopet su danas, pod “zasluženi”zavedeni…

Poezija: Ringla

Administrator

Na nebu sija zvezda.Sija narandžasto sunce.Na šporetu sija ringla.Sija oko, njeno.Kapljice iz oka prave potok.U potoku riba.Ribar upeca ribu.Ona se koprca u njegovoj ruci.Da li da je pojede, ili da je pusti? Verzija br. 1. On udara ribu o beton.Riba je mrtva.Stavlja je u kesu.Nosi je kući.Riba je u loncu.Kuva se.Čorba je ispala odlično.Ribar srče čorbu.Uživa u njoj.Jedna kost mu zastane u grlu.Drži se za vrat.Koprca se na podu svoje kuće,isto kao upecana riba u njegovoj ruci,čija se kost zaglavila u njegovom grlu.Sam je, nema ko da mu pomogne.Sve je…

Poezija: Dan jednog čoveka; Godina jednog čoveka; Vek jednog čoveka

Administrator

Dan jednog čoveka I da umrene znamDa li bi čuli zaNjegovu smrtI da živiNe znamDa li bi čuli zaNjegov život Godina jednog čoveka I šta sadaDanasPosle godinaStraha i patnjeZar se mogu vratitiTuđi životiZar je vrednoI zar je bitnoČije se sad zastave vijoreKrvavom zemljomI zar su ljudi bezvredniI nemaju snoveI zar svi mi živimoZa nečije ciljeveI granice noveDa li je krv voda?Ponosni su na novu zemljuNove životeGrozan je ljudski umKrv je pala nije vodaI kažu to se zove sloboda? Vek jednog čoveka NaroduSlava svetaI hram i oreolI kruna i sjajNaroduDajte počast…

Poezija: Bestežinsko stanje

Administrator

Smem li da napišem pesmu?Pesmu koja se ne ruga, koja ne zvonina sva zvona i nije vilinski prah.Pesmu koja je obična,poput grane i majmunčeta na njojkoji trebi vaške sestri i kezi se.Da to ne bude pesma bitna ili posebna,da nikoga ne obuzmu mučne vizije,da stihovi ne dodiruju zvezde i u njimačarobne magline savršenih oblika iboja koje neumoljivo raduju duh,bez napora porobljavajusumorno sivilo bivstvovanja.Samo da bude kao uređen vrtu sunčanon danu, ništa više od toga.Takva pesma nikoga ne bi pokrenulada izazove kulturnu ili političkuili seksualnu revoluciju,niko ne bi rekao ništa protiv…

Poezija: Tišina i tuga

Administrator

(Ukradene noći)Zaboravljene misliNavirale su katkadObično noćuKao neka senaNečujna i tamnaProšli daniSećanja dalekaTuga se tad javiPa do svitanja me čekaA ja kao spavamDa zavaram tuguNe da se ona lisica je staraIznenada otvorim očiI ona se pravi da spavaUzmem knjiguIli razonodu druguDa zaboravim tuguAli ona mili mislima mojimŠapuće mi reči čudnePomalo se bojimProklinjem noći budnei uspomene tužneĆutimo tako noćimaUspavana Tuga i jaČekamo zoruDa se dočepamo sna *** I opet ta tugaČeka me iza uglaNenadano iskočiSvuda me ona uhodiTamom me obavilaU krilo mi se svilaTa sablast milaNe da mi miraČim sklopim očiEto je…