Poezija: Ne voliš me

Rekla si: “Odlazi!
Više te ne želim pored sebe!”
Ja sam te poslušao.
Seo sam u auto.
Auto ostavlja uljani trag,
samo ga prati i doći ćeš do mene.
Ako budeš želela.
Znam da nećeš.
Samo kažem… onako.
Makazama sam odsekao kosu.
Pobacao sam je po putu
da možeš lako da me nađeš.
Ali ti ne želiš to.
Skalpelom sam isekao svoje telo –
stomak, ruke, noge…
kako bi mogla da pratiš tragove krvi.
Da me nađeš.
Da me voliš.
Ali ti ne želiš to.
Plačem.
Za sobom ostavljam mokre tragove.
Prati ih i – doći ćeš do mene.
Samo požuri da se ne osuše.
Ali ti ne želiš to.
Moja ušna školjka je čamac,
moje oko je ribar.
Poslao sam ih da otplove do tvoje duše,
tvog srca.
Da čuju,
da vide…
Zašto me više ne voliš.

Autor: Bojan Lojković

Foto: Vinsent Van Gog „Tužan starac“/“Na pragu večnosti“, detalj (Wikipedia)

Related posts

Leave a Comment