(Ukradene noći)Zaboravljene misliNavirale su katkadObično noćuKao neka senaNečujna i tamnaProšli daniSećanja dalekaTuga se tad javiPa do svitanja me čekaA ja kao spavamDa zavaram tuguNe da se ona lisica je staraIznenada otvorim očiI ona se pravi da spavaUzmem knjiguIli razonodu druguDa zaboravim tuguAli ona mili mislima mojimŠapuće mi reči čudnePomalo se bojimProklinjem noći budnei uspomene tužneĆutimo tako noćimaUspavana Tuga i jaČekamo zoruDa se dočepamo sna *** I opet ta tugaČeka me iza uglaNenadano iskočiSvuda me ona uhodiTamom me obavilaU krilo mi se svilaTa sablast milaNe da mi miraČim sklopim očiEto je…
Poezija: Tišina i tuga
