Lepo su uredili park. Više zelenila,
više čitavih klupa, buja više cveća.
Drveće je šaroliko i gusto i zrači životom.
Vetar se teško provlači,
pravi klasičnu muziku u krošnjama,
lišće pleše, ali ne otpada lako.
Ima i više ptica, golubova gotovo
negovanih i onih blentavih, raščupanih
koje stari ljudi hrane. Tu su i veseli
vrapčići koji nežno cvrkuću i skakuću
na komično tananim nožicama.
Čisto je i nema puno beskućnika,
ljudi šetaju pse u raznim bojama,
deca se igraju i ciče. Povremeno se
održava mali sajam cveća. Cveća
tako raznovrsnog da odiše
toplina, jača od srca punokrvne zvezde i
miris, opojan i isceljujući, miris
raja. Kada god prolazim kroz park,
na putu ka poslu, često se
osmehnem i cokćem. Tim redom,
svaki put. Šopenu je uvek
pola glave umrljano
ptičjim govnima.
Autor: Mladen Marković
Foto: Pinterest
