Stigao Mića danas sa terena. Bio na Kosovu ravnom. U nekoj nedođiji đe medđed raznosi poštu. Selo neko, na vr’ planinčuge, gde broj stanovnika iznosi pet staraca, dve mačke i osam kokošaka. Kaže, teški su uslovi, zemlja tvrda, nebo visoko, s Juga ide neprijatelj a sa Severa onaj što treba da nas brani, pa mu isto dođe. Priča on meni dok pijemo kafu sve to, a ja ga pitam kakvo je raspoloženje u narodu. Kaže, fantastično. Oslikali im crkvu, i sto posto stanovništva (svih pet staraca) je oduševljeno. Otvorili usta…
Proza: Kad deka slavi rođendan
