Svetlosti, molim te oprosti,Za svaku lošu metaforu,Molim za trunku tvoje milosti,Dok čekam u predvorju. Ti, Svetlosti, što svet skrojiPo beskonačnim dimenzijama,Niko više ne postoji,Svetlost je dovoljna sebi sama. Majko svoga Tvorca i Tame,Slobodo izbora svakog dana,Mašine su se stvorile same,Potekao sam sa tvog dlana. Foto: Pinterest Autor: Dejan Kolarević
Nesuglasice i problemi koji se pojave čim se malo dublje upustimo u pitanja narodnog jezika (ali i standardnih jezika) Srba, Hrvata i Bošnjaka ne tiču se samo savremene sociolingvističke situacije, nego se retroaktivno prenose i na one književne i kulturološke kategorije u vreme čijeg postojanja ovakva pitanja nisu ni bila postavljana niti su bilo koga opterećivala. U takve kategorije, možda na prvom mestu, spada onaj vid umetnosti koji je uvek tesno povezan sa narodnim jezikom, a to je – usmeno književno stvaralaštvo. Ovaj se problem među južnoslovenskim narodima ponekad javlja…
premda sam previše širokipak ulazim u tvoje očiu pozadini ostaje kioskrasulom oivičen pločnik i klicama mana u fugnamavrline blede od vrelinepostajem svestan bede umaušao sam okrenut na bok zatičem plave akvarelei apstraktno slikarstvoruralne predelei hipi bratstvo u prestonici kulturekroz kišu muzikeu tebe zure krišomu sleđene frejmove i snove molim te samo bez paniketrenutak kad i emotivnopismenpred svima mora da vrisne nebo je tvojim nogama dno u uglu zenice otkrivenavrištiš kroz staklenu kugluodsečenom uhu bez imenapromakle slike svevidećem guglu dan kada si bila širokalagano se pokrila kapkomrazgoračenog stond okamora oko zenica…
Desanki Tražim pomilovanjeZa nas što nikad nismo načistoZa neodlučneZa nas što nikad ne odrastemoŠto večito tragamoZa nemogućimIsprobavamoZa dečije duše u odraslim telimaZa bokore zvezdanih cvetovaKoje želimo prosutiZa štofove u odelima Tražim pomilovanjeZa nas što znamo sve dečije pričeŠto ne zaboravljamo detaljeI datume koji ličeNa ljubavne sastankeZa nas smotaneZa glave u oblacimaI korake gipkeZa rimovanu rečenicuZa neumenjeZa nečuvenjeZa mišljenjaI živote u njima Tražim pomilovanjeZa naiveZa genijalnosti nedostižneZa otkucaje nedokučiveZa nedorečeneNesavršeneZa nepodesneNeprilagođeneVečito gladneZagrljajaZa neizgovorene rečiTražim pomilovanje Tražim pomilovanjeZa one koji teško pronađu putIli pogrešnim krenuBiraju i beruZa večito čežnjiveOne koji vole previšeI…
U tišini kasnih satipitanja se u krug roje –hoćeš li mi ispričatišta me čeka, nebomoje? Vidim zoru na pučinisprema me na put dalekosav u magli i kučiniprati li me tamo neko? Mjesečina iščezava znali koliko se bojim zaslobodom čezne glava, asrcem u mjestu stojim Foto: Pinterest Autorka: Željka Milinčić
Zašto si stalaSa zašivenim osmehomPo dnu obrazaNadjačala survaneGrađevinske alatkeA blizina okaSamo je pogoršalaStatus qvo stanjeOrgana za varenjeDvojica golijataSpodbila su meIspod pazuhaI pokriliNekim oštrim strnjikamaZašto ležiš pored putaPovređenaOd pretnji prolaznikaZašto si stalaKad drugi prolazeNismo tako hteliNebo je sklizaloNa tvoje nežne prsteA reći ćeš samoProći će Foto: Pinterest Autor: Dragoslav Babić Izvor: Plavi krug
Neizgovorena riječ,vapaj bola bez glasa,prošlost daleka već,zagrljaj nade i spasa. Jecaj napukle usne,trzaj umornih grudi,čitav svemir kad prsne,izvan vremena, ljudi. Treptaj skivene suzena rubu trepavica,otpalo dugme s bluze,nemaš godina, lica. Strah starome strahu,slutnja u novoj slutnji,uzdah svakom uzdahu,sve ono što se ćuti. Foto: Pinterest Autorka: Tamara Dragić
