Oznaka: poezija

Poezija: Šareni cvet

Administrator

Dečak je bio uklet,dok na ledini nijeupoznao šareni cvet,koji kosmičku rosu pije. Cvet mu je dopustioda ga pomiriše,dečje igre je napustioi počeo o njemu da piše. Cvet ga je naučioradosti promena,dečak je zrelo zaključio:cvet je nastao pre vremena, prostor je u vlasti cveta,zajedno sa godišnjim dobima,i sreća budućeg sveta,koja pripada dobrima. Hrabrost je izduvala cvetpoput zvuka saksofona,cvet je na ledinu doneo svetposredstvom nebeskog korena. Foto: Pinterest Autor: Dejan Kolarević

Poezija: De nihilo nihil

Administrator

Noći nedosanjanejutra neoznojenazime neutopljenemjesta neprigrljena krošnjenemirisane kišeneprimjećene vjetarneudahnut oblaknedodirnut samoće nezavoljeneodjeća nezgužvanazagrljaji nedočekanitišina neodslušana priče neispričanepjesme neispjevaneriječi nedorečenepisma nenapisana srca neraširenatuge neoprošteneduše neiscjeljeneživot nedoživljen

Poezija: Sećanje na čoveka

Administrator

Ljude više ne viđamNestali suZatvorili su se u šupe svojih predakaPustili su svoje duše,kao dete balon,da lebde po izgubljenim svetovimaKao majke koje su zaboravile decu,dok vetrovi nose krovove nepostojećih kuća Oči me peku zbog skorelih suza koje su se davno osušileU njima više nema slane tečnostiPatnja preuzima primatTa šupljina, gde su nekad spavale misli,izujedane do korica moje lobanjeNekad su bile spokojne i srećne Vojnici usukanih mačeva,u krčmi pored puta,piju svoje hladno pivo,ne obraćajući pažnju na rat koji bukti oko njih. Umorni od konstantnog stradanjaSudara dva bika,koji ne znaju zašto lome…

Poezija: Opomena

Administrator

Nezvanome Gostu Nemojte mi, molim vas, doći kad ne trebaNeću moći da vas primimNe zovem u gosteIskreno se divimKapiji zatvorenojPred svetom svekolikimKovano je gvožđe svuda postavljenoA bojene mašne samo ka unutraGledaju; sve je drugo ostavljenoSpoljaA vi kad vas snađe nevoljaPričekajte tu – pa makar do sutra.Gost je nezvan sklonNezgrapnome hodu, silini spram staklaZaklanja mi sunceA reči kad odu, nemam više komeSamoću raspresti, dugove izvestiČuvam jedno mesto, suprotno je siliSklonite se s prizmeNikad niste biliNa sunčanoj staziOna je za meneI Emili. Foto: Pinterest Autorka: Lidija Bajović Izvor: Plavi krug

Poezija: Akrilno srce

Administrator

Obećao si mi taj plesJoš jedan, samo jedanPod nebom sa kojeg kaplju zvijezdezačarane mjesečevim prahomObećao si jednoj šašavoj glavida ću se opet osjećati kao klinkaI da ćeš mi vratiti moje igračkeI ono srce koje kuca poput ševine pjesmeI prste drhtave i nespretneU igri zvanoj prva ljubavU očima iskričavim od biseraBjelini kojoj je drugo ime naivnost. Nisam ti vjerovala, ali sam slušalaUpijala taj manuet, Slavujev glasSmijala se ludosti neostvarene maštePuštala da kroz etar putuje nadaZarobila je u zlatnu krletku čekanjaSve one suze isplakane i neisplakaneSve one ukradene poglede preko ramena One…

Poezija: Video sam riđu mačku kako plače

Administrator

U mračnoj komori,na crvenom svetlu,u kadici punoj vode,na fotografskom papiru…Pojavljuje se tvoje lice,tvoja bujna kosa,oči, nos, usne… Tvoje tanke ruke zagonetno šapućuRasteš sve jasnije u kadici punoj vodeZamišljam te kao ribuMoju zlatnu ribicu koja mi ispunjava željeSve što želim je da te opet vidimu onom kafeu prekoputa ulicekako ispijaš svoju jutarnju kafu Prepoznajem te kao drvou koje smo urezali naše inicijaleTu, baš na tom mestu video sam riđu mačku kako plače Praznina u telu velika je kao okean Lepim novine na prozorda izbrišem svetlostBol mi okupira grudiTuga se širi kao…

Poezija: Teške boje

Administrator

Mislim na crvenog mačka,Koji je u stvari ženka,Tigar je njena igračka,Lav je njena senka. Mačak je bio i blondiI narandzast kao šargarepa,I kad je namazan kao brendiZveri joj nisu ni do repa. Bio je obojen i kao cvekla,Sećam se i kao cigla-Odjebi!, samo je reklaI unedogled stigla. Opisujem kameleon mačka,Koji je u stvari ženka,Tigar je njena igračka,Lav je samo njena senka. Foto: Pinterest Autor: Dejan Kolarević

Poezija: Prsti i meso

Administrator

Šta osećaš kada stavim prste u tvoje meso?Sačekaj da vidiš da li će vetar srušiti kućuu kojoj visim sa tavanaOstani još malo da izmerimo daljinu našeg pogleda Prsti su ukočeniMeso lagano truliSve miriše na krvMi smo crkotine koje rastu iz rupeDa li želiš da sam mrtav? Izumiru misli mojeKoncima uvezujem kosti utkane žilamaGašenje se odvija brzo, od spolja ka iznutraJe l’ ovo hoćeš? Kradem zemlju od mrtvih, dok gazim uvelo cvećeSmeh je spontana stvar koja se događa uvek u istom danuOtkivam zube radi aukcije, ko udari jače dobija sveI tu…