Kategorija: Autorski kutak

Proza: Dnevnik jedne Jagodine

Administrator

Bistro oktobarsko sunce isijava nad Juhorom. Budi se svaka grana već smrznutog drveća . Stari carigradski drum spava. Subota je. Spava stari put i čeka da neko prođe drumom. Vekovima je stari vojni put dve lepotice – Singidunum večni i Carigrad neumorni. Spajao je dve metropole, a prolazio je baš kroz odaje stare Jagodine. Duga je prošlost varoši jagodinske. Večni antički grad je izrastao u grad u koji su svraćali putnici namernici i pisali o njemu u svojim putopisima. Morava je vekovima ležala pored stare prijateljice Jagodine. Hranila je i…

Poezija: Igla, konac i ploča

Administrator

Preskačem titule koje mi pripadajugrabim za porazima određujući krahkonce zašivam na pogrešnom mestutabani me svrbe poput išibanih leđa Dovršio bih poneku bitnu stvarsa početka svitanjatrudeći se da nas ne ugušim Sanjam da ću se vratiti boljii ne vidim da sam usput izgubio vidu viru spokoj u mašti rovašuspavan uz pokvarenu pločui iglu koja pogađa promašene tonove Autor: Lazar Brajković Foto: Pinterest

Poezija: Mrvice hleba

Administrator

Disko kugla je ućutkanau mrklom mraku gustom kao smola.Moje noge polivene lavomne mogu ni napred – ni nazadU svojoj postelji Bog pravi mozaik svetaod mrvica hleba, dok jede čajnu kobasicu Odeven svojom nesigurnošću ja puzimka oslobođenju straha od neuspehaPravim beskonačne krugove u kružnom tokunezadovoljstvaStrela preživljavanja pogodila me je u leđa.Trnem od konstantnog bola Odsutan sam…Odlutao sam na neko bolje mestoTamo gde me primećujuGde mi ne treba dugme za uzbunu,ni pištolj ispod kreveta. Leševi mi pričaju o trijumfima prošlostiSavetuju me da je odustajanje jedina opcijaGrobno mesto je zauzetoNi tu ne mogu…

Poezija: Zaborav

Administrator

ja ne pišem više o tebijer stvarno ne bi’da udišem teške prašine talog koji je preko godina paoi pocijepaoza pretres ovih sjećanja nalog ja ne pratim korake tvojekošulja bojeni poznat parfem prestižne vrste ja ne pamtim datume važneni riječi snažnepozivni broj, ni male prste ja ti više ne govorim imei ove rimesamo su trzaj napukle kosti koja zaboli kad sluti kišei nikad višene zaraste u cjelosti Autorka: Željka Vračević BIOGRAFIJA Željka Vračević je rođena 22. 9. 1991. godine u Prnjavoru. Osnovnu školu je pohađala u Gornjim Smrtićima, srednju Gimnaziju u…

Poezija: Cepanje straha; Poslednjim Amazonkama; Volela bih da se volim

Administrator

CEPANJE STRAHA koračamobećala sam sebiod svake kapi krviiz tabanajedna grobnicaza sliku iz prošlosti koračamdok zemlja podrhtavau nemilosti koračamda stignemna ivicu tvog svetagde je ništa i stižemda vidim odrazzalazećeg suncana vodikoja se probijaizmeđu dve stene. POSLEDNJIM AMAZONKAMA Vama,za koje se ne zna,o kojima se ćuti,koje niste navikleda kažete kako steslušajući druge,deleći savete,nesebično pomažući,dajući reč… Vama,što ste same decu dizale,u ognju samoće umiralei iz pepela se ponovo rađale,da niko ne vidi… Vama,bezdetnima, iz raja izgnanima,u ljubavi nespretnima,robinjama principai sopstvenih zabluda… Vama,satkanima od snova,smernosti okova,odanosti i gordosti… Još uvek pripada ceo svet! VOLELA…

Poezija: Dobre žene se ljute

Administrator

Čovek sa zida mi šapuće reči:Dobreženeseljute. Bez nje ja nemam miran san.Živim u njenim očima.Oduvala nas je noću spokojan san.Prstima prelazim kroz mrak.Izbačeni smo iz vakuum pakovanja.Izgužvani, u besanoj noći, mi lovimo prošlost. Voleo bih da sam tableta u tvojim ustima,da me rastopiš svojim nepcima i jezikom,da mogu da skliznem niz tobogan tvog grla.Želim da vidim tvoj mehanizam, izbliza.Kao špijun u kariranom odelu, sa lupom u ruci. Dok si iza zatvorenih vrata,osećam te u glavi.Ti si kao buva na lovačkom psukoji brzo nanjuši slabost. Čovek sa zida mi šapuće reči:Jednogdanaćešostatisam.…

Poezija: Izvod iz matične knjige rođenih

Administrator

Rodila sam se pod crvenom zvijezdoma raslazagledana u onu Mikinu plavu Nije trebalo da ih lovim strasno/zvijezde/već da gledam preda seNisam tada znala da sama ću sama postati najveći neprijateljbesportfeljoka zgasla Zatočenica ubijelim kočijama što preko polja jezdeda će se kola svakana meni slomitii svaka me rđa nagristi Trebalo je da izučim diplomatijunabubam neku taktikunabacim blaziran kezdisjunkcije ekskluziv/ili da se makar zavučem u mišju rupu/dok sve ovo prođeglas se kiča i zatrovane krvi stišapa da s bezbjedne udaljenosti iscrtavam maršrutuputau kokošijim kostimau graškamana čija isturena mjesta još samo moja tvrdoglava…

Putopis: Susreti

Administrator

Neretko kad nas život pošalje na put da upoznaš sebe, srećemo i ljude za koje mislimo da nemaju neku posebnu ulogu u našem životu, mislimo da su neka prolazna stanica, trajekt do naredne obale. Zapravo su oni baš trebali da budu u tom trenutku života, nisu slučajnost, jer slučajnosti nema, postoje samo trenuci. Trenuci u kojima živimo, radujemo se, sazrevamo, plačemo i umiremo. Od detinjstva pamtimo samo trenutke u životu, nekad neke za koje mislimo da su nebitni, kao što su prvi prolećni povetarac, prva šetnja sa dedom po planini,…

Poezija: Nedostaju mi riječi

Administrator

Nedostaju mi riječi da je ispjevam. Slova ulaze u mene kako hoće.Ne mogu da ih izdvojim. Stisnut i napučen,zameten u haosu,iscrpljen poplavama od kojih bježim,ne posustajem. Vapim za jednostavnošću.Molim za običnost.Sanjam pjesmu. Budem li pohranio ono što čitam,postaće filozofska. Stavim li ono što čujem na ulici,grmiće barbarski. Autor: Omer Ć. Ibrahimagić Foto: Pinterest

Poezija: Dobrodošli u belu košulju

Administrator

Kapije iza kojih se nalazi cvećedogovaraju se sa vlasnicima katanacau kom je danu cvetati najlepše Potpisao sam sa ovim gradomprecizan ugovor bez odstupanjai želim da me bude jednog danau nekom od omiljenih ćoškova Bolje da se čuju kosti i plućanego ova otvorena vratajeza me režemešam slogove kao testo kroz prste Prolazim kroz detinjstvojasno mi je gde su nestali ljudihoće li se pozdraviti stari prijatelji Pomiriši kosu onome za kim žudišdobrodošao u belu košuljupresvuci sepogledaj se u ogledaloprotrljaj oči, otpala ti je trepavica Rodi se, sagni sedohvati me, protegni rukerazmakni nogeprobudi…