Proniknuo sam u tajnu Pjesmei postao stih zalaska sunca.Ljubav ljudska i krv nečijajer tako ću u svakoj Pjesmi biti nazočan Pronutrio sam iznutricu strofenapokon ispunivši vječni svoj sanpostavši smisao slatke rječitosti A kada sam se pojavio u svojoj Pjesmiostao sam nedohranjen Jer nisam pravodobno shvatioda vrijednost je u težini stiha Stoga su mi riječi Ooodsaaad taaaaakooo deeebeeeeleeeee Foto: Pinterest Autor: Nikola Šimić Tonin
Daj mi deo sebe.Malo parče tvoje kože.Delić tvog sna.Mali prst.Ceo tvoj osmeh.Jednu suzu.Daj mi bar nešto,nešto što ću nositi u džepu svog debelog kaputa…Da me podseća na tebe.Na koru narandže koja miriše u parku.Miris parfema koji cepa nozdrve.Okupano telo.Friško. Toga se sećam dok hodam ovom hladnom ulicom kasno noću.Nema ljudi,samo mrak i ja.I poneki pas.Gladan mršavi pas.Kao ja.Istrošen i bedan…Bez tebe ja ne postojim.Nema me.Ja živim u vazduhu, kao prašina.Vetar je moj dom,zato mi daj parče tebe,da ga zasadim u sebe,da mi ponovo izrasteš…Cela. Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković
Milujem te uzdahom,Crveno Sunce, nektaru sna,sjajim tvojim odsjajem,u bezdanoj jami bez dna. U vakuumu bezdana,u umu satkana,kao jedina pouzdanost,od iluzije i istine,u urlicima od tišine,živopisna crvena svetlost. Na lancu kao vučjak,na svaku opasnostzavijan i režim –pregrišću lanac! Desni i leviočnjak mi je jak, da iz bezdana obasjamcrvenu svetlost, Crvenom Suncu u susret bežim. Foto: Pinterest Autor: Dejan Kolarević
Volim zveckanje njenog britkog hodaNokturno njenih potpetica koje lome svijetDok pleše po tankom ledu, kao da lebdiSpremna da dahom vatru ugasiDok joj u očima tinjaju zvjezdane iskreVolim što iako se plaši, spremna je na sve. Volim tu ironiju u čošku njenih usanaZnak da ispod očiju svoje sive sjenkeNije zaključala sa hiljadu ključevaŠto se ne plaši umora, ni padovaKao mače liže rane svojeSamo frkne i nastavi bez osvrtanja. Volim je kada plače kao dijeteTo nisu suze očajničke predajeTo su kapi rose iz koje se jutro budiA ona kao Jerihonska ruža nanovo…
Maskirana senka suncaizražava stanje nebaŠkrabotina na papiruiskazuje stanje uma Sunce je uvek u pravupustimo ga neka goriVatru ne treba gasitidokle god nas grejeVoda je autostopervečiti statista Vodopad loših misliobrušio se u mojoj glaviŠkrabotine se množeFikcija postaje stvarnost Lomim olovku u znak protestaNe želim da budem osuđenik u stanuAuto-sprejom, na zidu ispisujem žvrljotineSvrha stvarnosti će oživeti u meniUobličiću dan, da bih razumeo noć Svakog dana poništavam sebesvoje postojanjeloše misli i odbeglog BogaSutra ću pobediti stih Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković
Mirišem te ko cvijetkoji stalno prislanjam uz lice svoje,da po mirisu pogodim ko je.Od jutra do jutra, od dana do danahiljade želja, hiljade rana,a ljubav jedna.Postoje te ruke neke,nevjerovatno nježne,nevjerovatno meke,melodiju ljubavi objasniti znajudodirom, bolje nego stotine riječi. Mirišem te ko cvijetruke ti prislanjam uz lice svoje,tražim onu ljubav koja sahranjujeu meni sve probuđene mrakove.Kad zagrljaji procvjetaju,biću neko drugi u ovoj koži.Do tada prognoziram vrijemesamo na temu ljubavi. Foto: Pinterest Autorka: Nada Matović
Bijeli trenuci huče, posramljeni,podno nogu od izrasla šiblja.Dosta mi je onih što su, uramljeni,pustili sjekiri da vratom divlja! Danas se krv slavi na bubnjušto okuplja sve ptice i mora.Podignite gore natečenu zublju,neka zagori nebeska kora! Treba ginuti. Za satove one,za bolesne, za divlje progonešto niću kroz šiblje poderanog tla.Treba narediti nek’ još jače zvone,usprkos strašnim ljubimcima zlau čijem oku noževi se rone. Foto: Pinterest Autor: Nikola Šimić Tonin
TRAGANjE ZA ŠIFROVANIM PORUKAMA U ZELENO-PLAVIM DUBINAMA(Irena Jovanović, Let it be, zbirka poezije na engleskom jeziku,Inner Child Press, 2013, 73 str.) Irena Jovanović je umetnica koja svoj doživljaj sveta i života izražava putem različitih vrsta umetnosti; slikarstva,skulpture, poezije na srpskom i engleskom jeziku. Zbirka poezije na engleskom jeziku je njena prva objavljena knjiga. Radi se o knjizi religiozne poezije koja sadrži pedeset pesama. Naslov Let it be, po ugledu na poznatu istoimenu pesmu čuvene engleske grupe Bitlsi (The Beatles), ukazuje na moć utehe koju pružaju religiozna osećanja u današnjem svetu…
VELIKA OČEKIVANjATražili su da im priča o životu šta je znalatražili su da im pjeva i ona je zapjevalatražili su da im cvjeta prosula im se u behartražili su njeno tijelo i dobili, kao pehartražili su da im piše nizala je pisma redomtražili su da ih hrani punila im usta medomtražili su da ih sluša pretvorila se u uvomolila je da ostanua niko je nije čuoponijeli su sve sa sobom što im je na dlanu dalagledala je dok odlaze i za svima zaplakala S JESENIProzor na kip, šuštanje kiše uzdiše…
Na regionalnoj internet sceni postoji veliki broj odličnih sajtova koji promovišu kulturu i umetnost, a izuzetna je stvar kada njihov broj kontinuirano raste, naročito jer živimo u vremenu koje nije pogodno za ovakve sadržaje. Nedavno su kod nas osvanule dve internet platforme „Poetum“ i „Knjigovanje“ putem kojih ljudi mogu da iskažu svoju umetničku i kreativnu stranu, stoga Čupava Kelerba, kroz razgovor sa njihovim osnivačem Nenadom Petrovićem, donosi priču o ovim značajnim sajtovima. Kada i kako se javila ideja za osnivanje sajtova „Poetum“ i „Knjigovanje“ i koja je njihova osnovna misija?…
Teška se polja povijajuMakovi crveni krvareU toj teškoj dolini plačaOstaše srca bez imena. Sunce zemlju žarko pržiVapaj za kišom odjekujeNeki pokret i tihi romorDolazi iz dubine skrhane duše. Bila je to nekoć dolina tihaPusta i srećna u svojoj blagostiCvijeće je travi šaputalo nježnoAl avaj dođoše strana bićaDa izgaze sve što je sveto. Sa zvijezde suza kristalna kanuCakli se molba iz njenih zjenaSva isprepletena od niti bolaOstade napuštena, tužna i gola. Iz ispucalih njenih njedaraJedan bijeli krin progovaraDoziva bijelu nebesku pticuDa vrati život nebeskom licu. Foto: Pinterest Autorka: Sonja Bratić
