Milujem te uzdahom,
Crveno Sunce, nektaru sna,
sjajim tvojim odsjajem,
u bezdanoj jami bez dna.
U vakuumu bezdana,
u umu satkana,
kao jedina pouzdanost,
od iluzije i istine,
u urlicima od tišine,
živopisna crvena svetlost.
Na lancu kao vučjak,
na svaku opasnost
zavijan i režim –
pregrišću lanac!
Desni i levi
očnjak mi je jak,
da iz bezdana obasjam
crvenu svetlost,
Crvenom Suncu u susret bežim.
Foto: Pinterest
Autor: Dejan Kolarević
