Viđamo se vrlo rijetkou smjenama dana, noćiu prolazuhaustorukroz muljavu šofer šajbuna ulici i pločnikuizmeđu dva soliteradva raskršćai naselja u predgrađu Viđamo se mnogo češćena slikamameđu dvije decenijedva zavjetai životašto smo davno pokupilitako brzo, nesmotrenokao žeton za ringišpil Foto: Pinterest Autor: Željka Milinčić
Kako dodirnuti vatru,a ne opeći vrhove prstiju?Kako gledati u Sunce,širom otvorenih očiju,a pritom ne izgubiti vid? Ne dodirivati.Ne gledati.Sputati ono što je u dubini.Okovati u lanceono što želi da pobegnei pridruži se bratskoj divljini.Slomiti neukrotivo.Izbrisati grešku u sebi,načinjenu od Majke prirode,onu koja ruši neumoljiviporedak civilizacije. Ili… Dopustiti Sunčevoj svetlostida kao hitro koplje,bačeno iz daleke božanske ruke,prodre u tamu naše duše.Dozvoliti vatrida svojim nemirnim plamenomdodirne nas.I, možda, tada do pepela sagorita otvrdla, putena ljuska,koja sprečava zatočeno bićeda se krilima odbaci visoko u let.I što guši u nama čudesni glas;Vrisak eksplozijeiz koje…
Nova zbirka poezije Robotka (Booka, 2024) Dragane Mladenović, nedavno nagrađena priznanjem Milica Stojadinović Srpkinja, održaće se u sredu, 26. marta od 18 časova u UK Parobrod. Osim autorke, o ovoj knjizi koja poput oštrog noža seče meko tkivo ovdašnjeg povampirenog patrijarhata, koji sistemski truje društvo, govoriće dr Stanislava Barać, viša naučna saradnica Instituta za književnost i umetnost u Beogradu. Ovo je britka, urnebesno potresna kolekcija pesama o ženama i njihovom mestu u svetu koji su kreirali muškarci, koji taj isti svet vodi u ratove, podele, mržnju… Dragana Mladenović (1977) pesnikinja…
Mrak, Svetlost, ponavljanjeUstaljenih postupaka,Čežnja za beznačajnim javljanjem,Suze iznad prerađenog maka. Fokusirao sam se na njene rukeZamišljao njihove pokrete;Jauk u tišini izvan besa i buke,Rakije, knjige, cigarete. Tačno sam znao ko je onaBez podataka biografije,Kosmos se zove SimonaI staje u ugao njene fotografije. Foto: Pinterest Autor: Dejan Kolarević
Umesto boreŽelim osmehI sjaj, koji se pretvorio u kamen Ne nalazim rešenja za svoju iskrivljenost Temperatura tela rasteGori crvena lampicaUzbudljiv osećaj neshvatnja Crno mastilo se razliva po sobiA mastilo se ne može opratiOstaje mrlja da nas upozoriDa neke stvari zauvek ostaju Sirova stvarnostJe srce koje vrištiSvoju pesmu ludilaU plesu tvojih raspoloženja U mraku vidim svetlostU svetlosti vidim mrak Kapljica mi kvasi dlanŠaka plačeDete vrišti:HOĆU JOŠBIĆU BOLJISLUŠAĆU VAS…SAMO MI DAJTE JOŠ Sakupljam se Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković
Ja sam te tražila ja sam te svuda tražilau noći kad je mjesec mladu zori dok svjetluca gradusnuo tih Ja sam te tražila a ništa nisam pronašlatek jedan sekund treptajau prašini od beskrajaza tužan stih Jer tamo gdje si ti ne mogu stići korakomni ruke nisu dovoljneda te taknu Jer tamo gdje si ti ledeni stoje zidovini ognjene strijele dušenisu mogle da ih srušeni pomaknu Foto: Pinterest Autorka: Željka Milinčić
Utorak, 18. februar 2025. u 19.00 // Klub Doma omladine Beograda Učestvuju: Radomir Andrić, pesnik; Dragan Ambrozić, muzički kritičar i urednik programa Doma omladine Beograda; Miljan Mijušković, autor. Muzički gost: Asim Sarvan. Knjigu poezije Miljana Mijuškovića „Visine Tien Šana“ (2024.) objavili su „Štampar Makarije“, Beograd i „Obodsko slovo“, Podgorica. Urednik izdanja je književnik Radomir Uljarević, a recenzent književnik i književni kritičar Želidrag Nikčević. Knjiga je dobila nagradu „Rastko Petrović“ za 2024. godinu. U poeziji, kao ni u muzici, nema nekih posebnih i pouzdanih pravila čije vam dosledno poštovanje može garantovati kvalitet. Sve je tu kolebljivo, neodređeno i podložno suptilnom nijansiranju,…
Poezija je svjedok i sudija strog,Pogledu samku krišom se ponudi,Da žubornom slikom um razbudiI čeka na riječi da okrilate. Jedna uz drugu i ko zna kojuStihove slovnim vezom tka,Kao što jesen lišću mijenja boju,Poezija usnule budi iz sna. Kroz krvotok milom putujeDa tijelo toplinu pogleda osjeti,U srcu poetsko gnijezdo svijeI čeka na riječi da okrilate. Jedna uz drugu i ko zna kojuStihove slovnim vezom tka,Kao što jesen lišću mijenja boju,Poezija usnule budi iz sna. Rimom stihove i strofe ukrasiDa društvo u pjesmi pronađu,Suzama dešavanja pokvasiI čeka na riječ da okrilate.…
Na glavi ptica pravi gnezdoPacov se uselio u stomakBube ulaze u uvoMravi su mi u dupetu Nepomičan, danima stojim na uliciNa istom mestuČekam hitnu pomoć, da me odvezeu nepoznatom pravcu Niko ne dolaziJa i dalje čekamNeću odustatiČekaću koliko god bude potrebno Kad budete mogli, vi dođiteNema žurbeNadam se da još uvek ima mesta O, eno komšije Godoa!OdlaziI on je odustaoNisam to očekivao od njegaLjudi se menjajuJa ne!Neću se pomeritiNi makacČekaću ovde dok ne postanem prah Nemojte me zaboraviti Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković
Znaš li da negdjepostoji jedanogroman svijetograđen trnjem i zidinama u čijim malim, a dubokim pukotinamaniču božuri i divlje ruže znaš li u njemu da nikog nemasem oka dva prozirne boješto vide lice u oblacima ijednih malih pokislih rukukoje u noći miluju nebo znaš li da zemlja tu ti je rodnaiznikla travu zgaženu čežnjomi za nju jastuk je prikovala nakojem spava poznat ti neko znaš li koliko sjemena tvogse u toj travi posadilo znaš li da ime ti je vezenou jastuk taj na kom se snilo i da te mnogo, beskrajno…
Sa prave distancevidiš ih i sama,iza svake granicegde se lomi tama. Shvatila si konačno,mene zanemari,koliko je mračnona izvoru svih stvari. U slapu tvog zraka:vino, masline, blud;svetice na poljima maka,pobede, uzaludan trud. Ni svi drhtavi darovi,ni osmeh da izmame,ne razumeju robovi –borbu svetla iza tame. Foto: Pinterest Autor: Dejan Kolarević
