Oznaka: muzika

Svet se menja, neminovno, daleko doseže – nije sporno

Administrator

Praviti paralelu između muzičkih festivala, zajedničkih izložbi i promocija zbirki knjiga logično je. Staviti u isti kontekst stvaralaštvo različitosti i nenametljivo otkrivati nova lica u pojedinim delatnostima ne samo da je privlačno već je i korisno. Na jednom mestu možete uporediti, uživati, sagledati svu raznovrsnost umeća i izvedbe. Pošto umetničko stvaranje nije ništa egzaktno, i ono što drugi vrednuju manje, vi možete vise, ili čak najviše, izazov je koji se ne propušta. Starost aktera je nebitna. Svakome je na volju da ustanovi šta želi, čak o tome i polemiše zastupajući…

Intervju: Sastav „Playade“ – „Muzičar je borac“

Administrator

Veliko osveženje na domaćoj muzičkoj sceni svakako predstavljaju Julijana Vincan (vokal) i Željka Milošević (harfa), kreativne i talentovane devojke koje su pre par meseci osnovale sastav „Playade“. Ovaj bend odlikuje velika inovativnost i maštovitost, jer muzika koju stvaraju i obrade koje izvode predstavlja sinergiju elektro zvuka, harfe i maestralnog vokala. Stoga je „Čupava Keleraba“ priredila jedan interesantan razgovor u nadi da ćete što bolje upoznati ovaj neverovatan dvojac. 🙂 Za početak nam recite nešto više o vama, šta radite, čime se bavite? 😊 Julijana Vincan: Tako reći, imam tri zanimanja…

Reportaža: Grupa „Alice in WonderBand“ na ovogodišnjem „Body Rhythm Hamburg festivalu“

Administrator

ČETIRI DANA U HAMBURGU   U petak u 9h, blago izmučeni nakon putovanja autobusom koje traje 20 sati, izborom muzike i razglabanjem gastarbajtera koji bi prodao i krezubog konja, stižemo u sivo hamburško jutro na ZOB – glavnu autobusku stanicu. Smeštena na bulevaru, s pogledom na park, od stakla i metala, a na njoj svi profili putnika i domaćina. Iznenađeni temperaturom koja je manja za 15 stepeni, otvaramo kofere na stanici. Pešačimo ka centru, usput prolazeći pored glavne železničke stanice, i sa radoznalošću primećujemo javni WC, kao pit stop, ispred…

Poezija: Muzika tijela

Administrator

Promatram te pogledom providnim – željna tijela romantičnoga ali istovremeno strastvenoga hajde, dozvoli mi da pustim muziku što veže, zbližava muziku francuskoga majstora za ublažavanje erotskih namjera zamolio bih te za ples ali onaj ležerno prljavi u kojem nema fizičkog vođe jer se i sama audio umjetnost ponaša kao takva važno je samo ostvarenje fantazije – dva tijela pripijena jedno uz drugo ruka ni na leđima ni na stražnjici – taman da se ostvari ravnoteža ležerno prljavog plesa Promatram te i želim potisnuti žudnju za tobom umom i tijelom božanskim…

Ne znamo zašto Bočeli nije razgledao grad, ali znamo da je mogao to da uradi

Administrator

Upravo na različitim frontovima pratim rat koji se vodi među ljudima na temu: „Da li je Andrea Bočeli razgledao grad i zašto nije?“ Pratim kako slepe i slabovide ljude koji pišu o tome – tako i portale. Ima tu svega i svačega, ali prvo moram ukratko predstaviti gospodina pevača. Andrea Bočelli je rođen 1955. godine u mestu Lajatiko. Nakon jednog incidenta kao dečak je ostao bez vida. Napustio je pravni fakultet da bi se potpuno posvetio muzici. Novinarka Nove Tv je Andreu pitala da li je razgledavao Pulu nakon koncerta, a on joj je rekao: „Joj, nisam.“…

Intervju: Časopis „KULT“ – „U borbi protiv velike količine medijskog šunda moramo imati sizifovsku izdžljivost.“

Administrator

Da bi kultura u jednom duštvu opstala potrebno je ostvariti koherenciju među različitim kulturnim sadržajima. Potrebno je objediniti ono što kulturu čini kulturom – ukuljučiti različite muzičke, filmske, književne i druge kulturne sadržaje i na prvom mestu biti temeljan u tome. Ovakav poduhvat može biti složenog karaktera, ali uz entuzijazam i međusobnu podršku i te kako je moguće ostvariti takav naum. Primer za to je upravo časopis „KULT“. Dragi čupavići, „Čupava Keleraba“ vam donosi razgovor sa uredništvom časopisa. Mina, Milena i Miljana za naš blog, između ostalog, otrkivaju idejni segment…

Letnji mini-intervju sa Ivanom Glišićem: „Zašto ne volim promocije“

Administrator

– Ivane, recite nam nešto više o vašim iskustvima sa književnim promocijama? – Ja sam, Zorane, imao samo četiri promocije…   – Krenimo, onda, sa prvom! – 1974. godine zavičajne pesme „Svadbarenje“. Opremio i ilustrovao Milić od Mačve, a recenzija Mike Antića. I doveo slikar Milić od Mačve Miku Antića, Vaska Popu i Zorana Radmilovića da kazuju o knjizi, u Klubu zavičajnih studenata Šapca… I, zamisli, otkažu promociju po direktivi Komiteta! Jer, svi smo mi bili takozvani Crni talas u umetnosti. Pa, smo otišli u Beograd i imali promociju kod…

Društvo: Precenjenost i potcenjenost sposobnosti dece sa invaliditetom

Administrator

Meni je mnogo žao one dece sa invaliditetom koja zbog roditeljskog uticaja imaju neku nerealnu sliku o sebi. Jedni misle da su previše vredni, drugi pak da su bezvredni. Kao primer uzeću slepu i slabovidu decu, zato što njih jako dobro poznajem, a i sama pripadam tom miljeu. Postoje previše umišljena deca, to su ona deca koja misle da imaju preterano izražene talente za određene umetnosti npr: pevanje, sviranje… Takvoj deci većina ljudi neće reći da ne umeju da pevaju i da nisu stopostotni sluhisti. Ljudima ih je žao, pogotovo…

Stvaralaštvo Branimira Štulića (II)

Administrator

Prvi deo teksta možete pročitati na sledećem linku: https://www.cupavakeleraba.com/2016/05/15/stvaralastvo-branimira-stulica/ . Džonijeve priče o ljubavi Pesme Branimira Štulića dočaravaju nam sliku slobodne ljubavi, žene koja je nestalna i neuhvatljiva, ali i ljubav koja je tu samo na tren. U pesmi „Duboko u tebi“ uočava se lik usamljene povučene devojke. Lirski subjekat je taj koji vidi njenu bol. U modernom senzibilitetu opisuje se njen unutarnji život, njeni nemiri i brige. „Duboko u tebi / strasti slamaju / i ono što je preostalo / i ono što ne postoji / čežnju za smrću / želju za opstankom / žudnju za slobodom.“ Slikajući…