Beogradski sajam knjiga 2022. biće upamćen po manjem obimu od prethodnih jer su mnogi izdavači procenili da su troškovi zakupa izložbenog prostora iliti štanda veliki i dovode u neizvesnost profitabilnosti u slučaju male prodaje ponuđenih knjiga. Neke izdavačke kuće su, da izbegnu rizik, pod parolom sajamskog popusta, limitiranog datumom, kompromisno rešile da putem direktnog naručivanja i slanja izdanja preko pošte dođu do sredstava za štampanje novih izdanja.
No, srećom, uprkos nelagodnoj situaciji, u doba kad je i vakcinacija protiv sezonskog gripa u toku, a kovid 19 sa svojim mutacijama ne posustaje, da se prikažu, došli su iz mnogih krajeva, iz inostranstva neki već tradicionalni gosti. Naravno, i po prvi put je bilo sporadičnih slučajeva novopridošlih, i pojedinih promena mesta izlaganja na koje su stalni posetioci već naučili.
Kao i uvek, pregledna tabla sa nazivima izlagača mogla je biti od koristi svima koji su tražili određeni brend. Tu su ujedno odmah mogli da se razočaraju oni koji su došli po specifično izdanje, a izdavačke kuće nema na spisku.
Na spratu najveće hale – oskudno, daleko manje popunjenog izložbenog prostora, od uobičajenog. Nema ni gužve, a prvi dan, dan otvaranja kultnog balkanskog sajma knjiga. Među posetiocima, tek neka starija osoba, zbog opreza nezaražavanja, sa maskom na licu.
Osim knjiga, na više mesta veoma zapažene kocke i maštovite edukativne igre privlače pažnju zainteresovanih. Za najmlađe, tek rođene, perive savitljive knjige, prikladno pakovane za poklon. Ponuđačice nežnih godina veoma predusretljive da pojasne upotrebu. Uopšte uzev, za decu su se grafički dizajneri pobrinuli da im približe knjige što više vizuelno. Od najmanjih knjižica do pop-ap primamljivih izdanja od kojih je i esencijalan „Mali princˮ, knjiga u različitim verzijama i cenama, viđena na mnogim tezgama i policama. Trodimenzionalnih knjiga, kod raznih izdavača, je čini se veći broj, od ranije ponude, a maštovita deca to vole jer im bez odlaganja skreće pažnju i na izgled, i na sadržaj. Iako ima pričanki i bojanki malog formata već i za pedeset dinara, većina knjiga, bez razlike da li su namenjena deci ili odraslima, drži pristojnu cenu. Ako se uhvatite npr. za nebogato izdanje zbirke pesama Rupi Kaur, i kad vas sadržina privlači, možda ćete ustuknuti od cene od 1.020,00 dinara i odustati od kupovine nadajući se boljem utrošku novca. Naravno, nad kvantitetom treba dati prednost kvalitetu, i zaista, za sve knjigoljupce ima šta da se izdvoji. Probrati, prema afinitetu, moraju ipak sami.
Knjige se mogu naći pojedinačne ili u oformljenim pakovanjima od više tomova istog pisca ili slične tematske sadržine. Interesantno je da su neke ranije objavljene knjige, nepromenjenih korica, skuplje nego kada su se prvobitno pojavile u prodaji. To je činjenica za one koji su bivši cenovnik za određeni artikal upamtili. Neke se pak prodaju bez ikakvog takozvanog sajamskog popusta, pa čak i kad kupite više primeraka istog izdavača. Drugi doista nude tu povoljnost kumulativne kupovine pa je moguće proći jeftijije, ako željeno, uspete da pronađete kod njih.
I ove godine su uočeni prevodi na engleski jezik. Maja Herman Sekulić je s pravom jedna od njih.
Onima koji su više zainteresovani za promenadu, umesto gledanja u knjige, bilo je interesantno prisustvo poznatih ličnosti (Ljubivoja Ršumovića na svom štandu, Aleksandra Gajšeka na Agape štandu, Vesne Dedić svom itd). Ceo štand posvećen je jednoj autobiografskoj knjizi „Zora je svanulaˮ Nede Ukraden. Kada se zatvore dveri sajma po njegovom završetku, bilans prodaje ići će na stranu zabadanja nosa u nečiju privatnosti više no prodaja knjiga vidno obeleženih kao dobitnika značajnih književnih nagrada.
Biće naravno i onih koje će strogo stručna literatura privući i štivo klasika na primer, u ponudi u izobilju, ali pitke rečenice popularne literature, kakve često idu uz pojedine magazine, naći će se u rukama mnogih čitalaca željnih razbibrige. Nikola Tesla je, na drugoj strani, i dalje u fokusu mnogih izdavača.
Ponuda stipova je na zavidnom nivou.
Sevap je kupiti neku sitnicu maštovitih umotvorina dece sa posebnim potrebama, a izbor prvog dana je bio izuzetan. Željni rukotvorina, na drugom štandu, mogli su kući poneti i unikatnu, rukom vezenu haljinu na srpskom platnu, za specijalne prilike.
Kome je bilo mnogo finansijski i sam prevoz do lica mesta sa ulaznicom, mogao se poslužiti besplatnim bojankama sa crkvenom tematikom, ili časopisom vojne sadržine npr. Takođe, obeleživač stranica sa kalendarom, bio je na izvolte, za one koji se ne stide da ga besplatno preuzmu.
U svakom slučaju, i pored smanjenog prezentativnog obima, sladokusci reči, kad dođu sa dobrim namerama, mogu da se lepo provedu, posle dužeg perioda apstinencije od pravog velegradskog sajma pisane reči. Sajam nije samo svečano otvaranje i hvalospevi, sajam je svaki korak od ulaznih, do izlaznih dveri, plus utisak koji ponesete, a da ne prevlada bol usečenih kesa u šaku koje od težine vuku na dole ka trotoaru, ako se praktično niste preventivno opremili ruksakom.
Nekima će prilično pompezna medijska najava oko otvaranja sajma biti, što bi Englezi rekli: Too much, ili mi: Tresla se gora, rodio se miš, ali, vredelo je. Ipak se okreće, a svako se zadržava na punktu koji mu najviše odgovara, gde mu srce najbolji ritam uspostavlja.
Autorka: Snežana Marko-Musinov
