Kategorija: Autorski kutak

Proza: Strava u noći

Administrator

Oko mene je potpuna tama. Krećem se polako pipajući oko sebe. Iza leđa , dahtanje i režanje. Vučem se, iako bih htjela trčati. Mrak je gotovo opipljiv koliko je gust. Okrenem se prema prozoru u nadi… Odjednom režanje prestane. Muk i crnilo. Osjetim dodir po nozi, poskočim. -Obi, magare jedno, hoćeš da slomim vrat tebi i sebi ako padnem? Glupi pas, boji se mraka. Ni mene tama ne čini sretnom ali jedno od nas dvoje mora funkcionirati. Gdje je dovraga upaljač, uzaludno se pokušavam sjetiti. U kuhinji ili u sobi?…

Poezija: Moj tata je bio okean

Administrator

Moj tata je bio okeanJa se još nisam rodilaBila sam tek polip u njegovom mnoštvuA on je bio okean,Veliki i topaoI sve, i svi mi bili smoNjegov deo Moj tata je bio okeanA mama je spavala u njemuI on ju je svojimMekanim valovima grejaoJa sam još uvek bila mala,I on mi se smejaoJer je znao da ćuUvek biti deo njega Moj tata je bio okean, veliki i uzburkanI nad njim su se nadnosili olujni oblaciI on se i njima smejaoJer je znao da će i njihova nutrinaPasti i postati deo…

Proza: Tko još vjeruje statistici?

Administrator

Statistika je matematička disciplina koja proučava načine sakupljanja, sažimanja i prikazivanja zaključaka iz nekih podataka. Statistika kaže da muževi umiru prvi.  Tko je ona da osporava statistiku. Iz prikupljenih i sažetih podataka, dvadesetpetogodišnjeg bračnog iskustva, bila je spremna potvrditi da je potrajao neobično dugo. Muž, ne brak. Kad su se vjenčali bio je sasvim pristojan  primjerak. Visok, vitak i s kosom. I tako jedno desetak godina. Kosa je otišla prva. Škemba se pojavila, valjda kao izraz depresije zbog izgubljene kose. – Stara moja, što ćemo danas za ručak? Mrzi kad…

Poezija: Treptaj

Administrator

Stoji tu minutima. Možda čak i satima. Vekovima. Ne zna… To se dogodi kada se nađeš naspram nečeg toliko veličanstvenog da vreme naprosto izgubi svoju vrednost. Život oko nje teče. Ljudi hodaju. Razgovaraju. Smeju se. Ali ona nije tu, samo njena ljuštura koja joj ne dozvoljava da se razlije. Jednim malenim delom svoga uma prepoznaje zvuk kristala i komešanje skupog vina. U pozadini čuje Betovena. Ili je to ipak Mocart? Nekada je volela klasičnu muziku. Nekada je volela klasičnu sebe. A sada… Izbegava da trepne da ne bi propustila nijedan…

Poezija: Dodir nostalgije

Administrator

Gimpela se prisećaš drevnom proroku sličan. Manihejskim zamahom i Fatiminom rukom – jednog običnog dana osetiš se pesnikom. Tvoje lice sad traži mistični minezenger! Kabare prepun senki, najezda tih prikaza, nejasnih vizija zov dok mamuzaš Pegaza. Deveti dan košave dok kreiraš drugi svet. Uz magiju portala ponor tad se zatvori – kad noć pristupi zori, vreme kad se uspori. Otrgnutih ljubavi tad se obruše snovi, kip srušen u dnu vrta, odrazi sa vitraža, ožiljaka izložba mesečevog pejzaža. Njenog lika hologram, u dvorištu jorgovan, hijeroglif na nebu, svi galebi u tebi,…

Poezija: Ples mrtvih

Administrator

Po praznini, i po mraku sama sam hodala. U ponoć, kada svaka bajka prestaje… I drhtala. I treperila. I plesala. A psi su režali. Rekli bi da me se ne plaše, jer… Na zubima mojim nema krvi, samo tragovi raskomadanih riječi, a riječi im ne mogu ništa. Pred jutro dođoše vukovi da me zaštite i nauče. I oni su rekli da je bolje da ne pokušavam da prijetim i vrištim, a zatim bi me pogledali u oči i ućutali… Baš kao da u njima sam ubila… Kao da tu su…

Poezija i aforizmi Snežane Marko-Musinov

Administrator

SATIRIČNA PALJBA Satirični vatromet povremeno ispaljujem, žestoko hvalim i negodujem da ukažem na nepravdu, ne da mutim vodu; nekad dalje, nekad bliže pukne, ali nikad ne ustukne; kad reč dosegne metu ̶ najsrećnija na svetu k’o da imam Aladinovu lampu ili čarobni štapić dobre vile koji bi nepravičnost ispravili na životnoj vetrometini; da podsećam još hoću da i sama mirno spavam noću. 5.2.2020. Što je nekom hitno, drugom nije ni malo bitno. Ako se na nekog oslonim, znači da ga volim. Ako vas zvonjava telefona ne štreca, znači da ste…

Proza: U svom svetu

Administrator

Nije da se hvalim, ali to je istina. Za mene kažu da sam oličenje razboritosti, uzdržanosti i tolerancije, budući da pobesnim u proseku jednom dnevno. Što je, priznaćete, ne mali uspeh za svakoga ko koristi usluge GSP-a u jutarnjem špicu. I, dakako, nisam jedini koji se maklja sa sugrađanima dok žuri na posao, ima tome bogme više od dvadeset godina. Nema te borilačke veštine koju u međuvremenu nisam savladao. Naročito kako da koristim kolena i laktove pri ulasku i izlasku iz vozila.  Nekad bi to lomatanje do posla prošlo onako…