Kategorija: Autorski kutak

Poezija: Tamo hoću

Administrator

Volela bih da odem u malo mestozeleno i mirno,rođeno u dolini između golih brdagde žene, preko metalnih kapijajedna drugoj kolače noseda se pohvale veštinom i poštenjema recept kriju ko zmija nogeI umeju da bocnu jačenego puzavice što mirišu u proleće,dok se ogovaraju kuće preko puta.Gde o svakome se dozna sveI svako se svakome u nevolji nađeBaš onoj nevolji koju mu je ponekad poželeoiz dosade čisteonda kada mu je sve dobro išloda mu se malkice pomrse koncipa da mu u pomoć priteknukada ga prokleta nevolja skola.Tamo da odem gde vreme se…

Poezija: Una

Administrator

Čuo sam da si odselilana zauvijekočekivano, nisam iznenađenovdje nikad nije bilo dovoljno široko.Ugovor na određeno,plata providnabili smo prinuđeni da…imamo te u vidu ako nekad…biće ponovo konkurs pa…a trideseta iza ugla, strpljenje na rezerviterapija za pritisak u najavičini ti se da su se svi snašli…a ti šta ćeš sa sociologijomi tim knjigama koje vučeš u torbi,poderanim starkama i majicom sa Džonijem?Pregazilo, prošlo, a ništa…nema više ni one slobode u koju si se klela, ničeganas nema odavno,a sada i konačnoSasvim je izvjesno da te više neću vidjeti,barem ne mladuAustralija zvuči tako daleko…

Poezija: Moj grad i ja

Administrator

kupa se nebo u predvečerjui žute vatre jesenjeg suncaulice grle pod nogom šuška opalo lišćei preplašene zvonom ka nebugrlice hrle ćutimo sami moj grad i jao sjećanjimako stara dva ratna drugara svako na svoj način je skrioosakaćen diopostojanja u dnu ormara slušamo šum krošnje kestenjana strunama granakoje okida prohladan vjetar i obostrano pružamo rukeko povezanipupčanom vrpcom u milimetar opet mu tražimda nam ko nekad sklopljene čvrstou pesnicama palčeve drži dok suton-plamen nebesa pržida srce mojei moga gradajoš malo izdrži Foto: Pinterest Autorka: Željka Milinčić

Poezija: Zaboravljeni trzaj

Administrator

Menja se ljudski rodVeštine su nasukanePlanine smrznuteŠume goreTalasi su postali pepeo Čovek treba da se ispravi, da hodai da čeka da se završi život Video sam rakuu zelenoj travipod sunjđerastim nebomkako se širi i jede zemlju Topotom svog srca ja vučem vozovei pomeram stene Ljudi sa belim šeširimanesrećni su kao mrtav pasLopatom kopaju svoje srceda pronađu mesto gde stanuje sreća Ubaci zaslađivač i napravi balans Razvučena koža od bubnjaispušta borbenu muzikuu znak onih koji plešusa kopljem u ruci Misli su mi na drugoj strani sobespremne da iskoče kroz prozor Vraćam…

Poezija: Tako mi nedostaješ

Administrator

Razvučem osmeh i tako sam srećnaLjudi vide osmeh na licuU srcu ledi , duša se nećkaTelo bi da pređe ulicu..Tako mi nedostaješ…Razjapim oči i veselo gledamSrećnu me okolina vidiU srcu mi tuga sediTelo mi od uzbuđenja bridi…Tako mi nedostaješ….Zabacim kosu i tako mi je lepoParovi mi na sreći zavideSrce mi kuca tako slepoTelo mi peva tužne etide..Tako mi nedostaješ…Nabacim ruž i stavim parfem jakLjudi gledaju i okreću glaveŽivot nije prokleto lakTuge mi se oko podneva jave…Tako mi nedostaješ…Plavi kišobran navučem i krenem niz ulicuTužne mi porodice zavide na srećiTuga mi…

Proza: Otac i sin (i majka)

Administrator

“If they were right, I’d agree, but it’s them they know – not me.” Cat Stevens 1 „Otac i sin“ Keta Stivensa je dirljiva pesma koja duboko rezonira sa temama generacijske razlike, porodične komunikacije i borbe za sa-mostalnost novih naraštaja. Tekst obuhvata razgovor oca i sina, od kojih svaki izražava svoje poglede na život i izbore sa kojima se suočava. Pesma od-zvanja ten-zijama i emocijama koje oboji-ca osećaju. Otac prek-linje sina da posluša savet i sledi put koji mu on predlaže, da nađe posao i oženi se. S druge strane,…

Baltizmi 3: Made in čaršija

Administrator

Ovo je fin kvart. Pravi porodični. Imamo dovoljno zelenila, vrtić i školu. Imamo kafiće, nekoliko marketa i jedan restoran sa dostavom. Komšije su pristojni ljudi. Uredno se pozdravljamo i svako gleda svoja posla. Dva četrdesetogodišnjaka svako jutro u isto vrijeme izlaze iz žutog nebodera. Klimnu glavom jedan drugom, potom sjedaju u svoje automobile i kreću u novi radni dan.  Ja sam ovaj “ćelavi, tetovirani”. Tako me zovu oni koji me ne znaju, a i poneki koji me znaju. Uvijek zaborave “bradati”. Nepravedno. Tetovaža tu, tetovaža tu, ovdje još jedna, dolje…

Poezija: Prljava, pokvarena pesma

Administrator

Pričao sam sa pesmomPesma je plakalaI ja sam plakaoPosle smo se smejaliA onda sam zatvorio knjiguĆutao sam jaĆutala je pesmaViše nije imalo šta da se kaže Čovek u stolici za kampovanje,Pas sa obešenom facom,Zaboravljeni su u kratkoj mračnoj pesmi.Miris ovih stihova ostaje u meni. Prljava, pokvarena pesmauhvatila me je u svoj zagrljaj.Preporučena knjiga nije ostavilaželjeni utisak. Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković

Proza: Početak

Administrator

Život počinje onog trenutka kad otvoriš oči i ugledaš maleni komadić svijeta oko sebe.  Ne zanimaju me znanstvene, filozofske, vjerske i ine rasprave. Što se mene tiče, život počinje kad otvoriš oči.  Iako sam službeno došla na svijet tog ljeta ’57e, moj život je počeo u proljeće ’75e. Za početak, moram vam nešto reći o bojama. Nije svaka boja zaslužila to ime. Ako postoji ijedna koja može časno nositi taj naziv, to je zelena. Zelena je boja mladosti, novih početaka, života samog. Večer maturalne zabave ljeta gospodnjeg 1975e. Toj večeri…