Poezija: Zaboravljeni trzaj

Menja se ljudski rod
Veštine su nasukane
Planine smrznute
Šume gore
Talasi su postali pepeo

Čovek treba da se ispravi, da hoda
i da čeka da se završi život

Video sam raku
u zelenoj travi
pod sunjđerastim nebom
kako se širi i jede zemlju

Topotom svog srca ja vučem vozove
i pomeram stene

Ljudi sa belim šeširima
nesrećni su kao mrtav pas
Lopatom kopaju svoje srce
da pronađu mesto gde stanuje sreća

Ubaci zaslađivač i napravi balans

Razvučena koža od bubnja
ispušta borbenu muziku
u znak onih koji plešu
sa kopljem u ruci

Misli su mi na drugoj strani sobe
spremne da iskoče kroz prozor

Vraćam se u grad koji je u ljubavnoj vezi sa rečima
Idem tamo gde počinje leto,
da vratim urkadene uspomene,
da prkosim zvezdanom nebu na plafonu,
da povratim zaboravljeni trzaj

Foto: Pinterest

Autor: Bojan Lojković

Related posts