Van vremena bačeno,
još je bajno i čisto…
U zebnju uvučeno,
još je sneno i ganuto…
Ispeglano od zore oprane,
uzaludne lepote,
toliko krasne,
da ne ostavlja te.
Probati retko ko može,
a to traje li, traje…
zato su gore misli kao uže,
a kiša lije li, lije…
Ali se oklizne,
na dugi vek,
koji se uvek smrzne,
na naše- zauvek.
Foto: Pinterest
Autorka: Sofija Shalabieh
