Kategorija: Autorski kutak

Poezija: Involucija

Administrator

Napredovali su u oblasti tehnologije. Izmislili su atomsko naoružanje. Ali još uvek nemaju lek za rak i HIV. Ratuju u nedogled zbog parčeta peska. A pesak curi niz šake i na kraju ne ostane ništa. Stvaraju nacije preko dečjih trupova. Dvadeset i prvi vek – involucija! Jedni u druge ubrizgavaju otrove. Prkose prirodi, iz obesti. Novac, novac, novac! Puščana zrna zveckaju u ritmu kovanica. Takav soj ne vidi da pripada istoj civilizaciji. Na kraju, drago mi je što sam od onih leptira. Od leptira koji žive samo jedan dan…  …

Poezija: Natali

Administrator

Eh, moja Natali. Nekad smo živeli. Nekada ljubili. Alkohol boji naše očne kapke. Izgledamo kao klovnovi. Ja kralj, a ti kraljica karnevala. I svuda je muzika, muzika, muzika. Šapat duhova. Dolazak Velike vode. Groblje na našem putu dok te držim za ruku. Kraljica moga karnevala. A onda nas razdvojiše Tebe na Istok. Mene na zapad. Tebe na kolac. Meni ekser u čelo. Tebe osudiše na ropac, a mene na tišinu. O, Natali… Napraviše od tebe stolicu. I ukrasiše je mojom kožom. Dok sam ćutke ležao u lokvi krvi. I smejao…

Poezija: Misli

Administrator

Vrtim se na vrtešci i razmišljam kako je čudno to ime. Vrteška. Kako onda da nazovem roj mojih misli o tebi? Misloroj? Kako da nazovem tvoje oči kada nisu ni crne ni plave ni zelene ni braon? One, one su boje prezrele smokve. Svi ti sklopovi zvuče mi kao stolica na rasklapanje ili kakvo uputstvo za korišćenje dedinog starog šatora. I zato neću da razmišljam kakvi su svi  ti sklopovi isto kao što ne razmišljam kakav smo sklop nas dvoje. A znam da taj sklop želim da slušam zaklopljenih očiju…

Poezija: Demos

Administrator

Simpatična je demokratija. Naročito komadići demosa razmrskani po fasadama socrealizma. Danas ću doručkovati osiromašeni uranijum, a već sutra ručati citostatike. Do večere će utihnuti i moja sloboda govora. „Volim demokratiju!“ Urlik napinje bubne opne. Urlik žene koja po užeglom suncu skuplja raštrkane udove demosa. Autor: Milica Milošević Foto-izvor: Wikipedia (Pablo Pikaso „Golub mira“)

Proza: Jedna šahovska turbulencija

Administrator

Jedne večeri druge decenije novog milenijuma igrala sam neobičnu vrstu šaha sa Miloradom Pavićem. Činjenica, od vitalnog značaja za razumevanje ove priče, jeste da Pavić više ne hoda među svojom krvi već gotovo punih šest godina i da sam ja četvorostruko mlađa od njega u životu. Druga važna činjenica jeste da sam ja samo još jedan Neodređeni Neko, prijemčiv jednom polu recepcije dela, a da igram igru sa gorostasnim androginom. Sa Pavićem nemam nikakve veze, osim jedne čudne okolnosti – kriv je za jednu od mnogih mojih smrti. U san…