Proza: Ratne godine

29. decembra 2022.29. decembra 2022. Administrator

Ta 1934. beše tako hladna, da su i vukovi jako zavijali osećajući nesnosnu hladnoću i u potrazi za hranom koje sve manje beše. Trnava, selo podno Ćelijana, tada beše prekrivena snegom iako je mart. Polovina marta uvek donese koji zrak sunca, ali ovoga puta nije bilo. Rodio sam se 14. marta od majke Julke, rođene Stanković i oca Marka, poreklom iz Niša. Aleksići su , kako mi je pričao otac, došli sa juga. Tu južnjačku crtu , čini mi se, nose pokolenja. Ja nisam znao ko je kralj Ujedinitelj, nisam…

Poezija: Nedostajanje

14. decembra 2022. Administrator

naiđu tako noćikad biraš korak prema samoćidok se nad gradomsjeverac šunja ko lopov kradom u obraz pušei skroz te zezneda se za nečim ponovo čeznešto zakopano na dnu je duše iznutra čuješ dolazak plimei pljusne talas obalu grudina površinu izbaci imei toneš slab u masi ljudi dok šake hladne stišćeš u džepupod usne gladne zaškripe zubii fali sve što odavno niješto se već dugookom ne diraa srcem ljubi Autorka: Željka Vračević Foto: Pinterest

Proza: Kratke priče Peđe Ristića

12. decembra 2022.12. decembra 2022. Administrator

POŠTENI NALAZAČ Uvek nosim mobilni telefon u zadnjem džepu pantalona. Kad treba da sednem, ja ga izvadim, da ga ne bih slomio. Zato mi se već nekoliko puta desilo da mobilni negde ostavim, zaboravim i izgubim, ali ovo je bilo nešto posebno.Nijedna taksi firma nije mogla da mi pošalje vozača, jer je bio odvratan kijamet u Beogradu. Dobro sam se obukao i hrabro izašao na kišu i rekao sebi: Ako nema taksija, ti prošetaj, nema veze ni ako malo zakasniš u „Kalenić”, drugari će sačekati. Tamo se nalazimo svakog utorka…

Poezija: Providan čovek u kožnom odelu

9. decembra 2022.9. decembra 2022. Administrator

Tenzija ulične svetiljke koja treperi,nagoni me na besciljno trčanjeu smeru ničega.Silazim stepenicama intenzivne mržnje,koja kulja u mom stomaku.Napetost usporava rad srca, cveta koji vene.Ulični svirač, bez instrumenta u ruci,daje ritam treptajem oka.Usta izbacuju kineska slova,kao rezance iz supe. Ogledalo, išarano voštanim bojicamau pravcima vulkanske erupcije,popucalo je kao đon mojih zelenih starki,naprslo staklo na šoferšajbni komšijinih kola.„Nikada se nećeš vratiti“ – govori providan čovek u kožnom odelu.Nestabilan sam kao plovak na talasima.Nesiguran u svoj sledeći potez.Zamišljen stojim na naprsloj dasci.Zaboravio sam repliku.Šaptač je mrtav. Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković

Proza: Žeđ

7. decembra 2022. Administrator

Nema ništa gore nego kad usred leta nestane vode, a uhvati te žeđ. Popio sam sve što se od pića našlo u kući, čak drmnuo i malo rakije, pa opet ništa, grlo suvo kao da kap nisam popio. Bila je to čudna neka žeđ. Zaklјučio sam da mi čekanje da gradski vodovod otkloni kvar nije saveznik, pa sam otišao do obližnjeg mini-marketa. Znoj se cedio sa mene kada sam sav unezveren ušao u lokal i još sa vrata potražio vodu, po mogućstvu onu sa posvetom Paola Koelјa. Postao sam njen…

Poezija: Razlike

3. decembra 2022. Administrator

Njegova mladost oholojoj puše u liceIzaziva je sigurnimpokretimaželjna igre Njegova mladost ne dopuštada stariNjegova mladost urla:„Zaustavljam sat!” Mladost njegova kroz plućajoj prodireKroz šakeje propuštai na nos joj izlazi Foto: Pinterest Autorka: Marija Petranović Šerifović

Poezija: Gleđ

2. decembra 2022.2. decembra 2022. Administrator

Za vreme groznicastavim pod moj jastuk „relaksan“njegovu knjigune bi li mi odnela glavudo mog oblakaali sa klizavih korica skliznem pravokroz vrtlog naslovana stranicu poluodšivenuod listanjau pesmu sa svetalcemi malenim ogledalomu kom nikada ne uspemda prepoznam svoje licei od cvokotanjaskinem malo gleđi sa prednjih zubapa je knjiga sve više mojaa sve manje njegovajer je obložena mojim sedefom I tako klizim niz stranicei propadam kroz opne stihovako bi mi još pravioveštačke kumuluseda me zadrženad poezijom snova Autorka: Zorica Bajin Đukanović *Iz knjige PLANETARIJUM, Presing. 2022.

Poezija: Bipolar

13. novembra 2022.25. novembra 2022. Administrator

Ми велишна сон ми доаѓаш ина грев ме мамиш.ВелишНе знам на клада ли да те врзамили до себе да те приковам.Оти,еднаш, ми доаѓа така,да те грабнампод кожата да те стуткам,па векови тука да минуваш.А друг пат– како низ минско поле чекорам.Па те вртам, те изминувам , прескокнувам.Гол живот да спасам. И молејќи ме да останамМи велишсакајќи те – ќе те оставам! ВелишНезнам дали коските да ти ги здробам,или срцето во сеф да ти го заклучам.Понекогаш ми иде,како куче бездомникна улица да те фрлам– првиот минувач да те земе.А веднаш потоакула…

Poezija: Niz ulicu

10. novembra 2022.25. novembra 2022. Administrator

Zalutala sazvežđa na poluostrvu zagonetki,obasjavaju bronzano nebo iznad moje glave.Vrteška sažaljenja vrti me horizontalno,padam na glavu, više puta, na isto mesto.Izgužvana salveta u mom džepusmrdi na skorelu krv. Tuđe rane primam na sebe,prihvatam njihovu bol. Beskućnik me nudi parčetom hleba,u zamenu za zagrljaj.Sa starog kaputa otpada mi dugmekoje se kao novčić kotrlja niz kaldrmisanu ulicu. Prihvatam hleb za zagrljaj.Dajem kaput za osmeh.Trčim za dugmetom. Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković

Poezija: Dok zmajevi stasaju

4. novembra 2022.4. novembra 2022. Administrator

Mijenjala je pjesmama naslove,mijenjala je pričama krajeve,sve za želju da je pozovu,da je pošalju da traži zmajeve.Znala je da ovdje život previše košta,da se para kao stari pulover,da se pismima ne zna ni markica ni pošta,da je život ovdje stari, olinjali ker.Znala je da će se izgubiti,da je neće ljubiti ni slava ni moć,Znala je da će pasti,Bogu dane krastibez potrebe da ikog zove upomoć.Mijenjala je pjesme za markicemijenjala je dan za noć,velike svađe za čarkice,mijenjala je snagu za bespomoć.Mijenjala je smrt za život i život za značke,i znala je…

Poezija: Mine u glavi

7. oktobra 2022.7. oktobra 2022. Administrator

Param svoje srce,zbog tvojih zaštićenih očiju,prekrivenih tamnim staklima,koje ne odaju ništa. Demontiraj ove mine u mojoj glavi.Moje vruće telo isparava.Tvoj hladan dah ga gasi,da se ne rasplamsa i počne da gori. Ljudi koji umeju da volebodre me iz potaje.Video sam svoj odraz u tebi.Tvoje grudi su mi jastuk utehe. Budi pažljiv prema ženi koja slika.Ti, čovek koji pišeš si njen oslonac.Savetuje me pesma u nastajanju. Na gramofonu se vrti ista ploča.Sa njega odjekuje naša pesma.Volim tvoju tišinu,tad te najbolje razumem. Sve je do nas…Sve ono što je važno. Autor: Bojan…