Poezija: Ostrvo

Davno-poodavno, u dobroj i maloj zemlji, tekla je rijeka, i mirna i plahovita.Na njenim obalama živjeli su ljudi, crni i bijeli, žuti i crveni.Voljeli i nevoljeli, ratovali i mirili se.I vrijeme je, kao rijeka, teklo. Nekolicini mahera, i crnih i bijelih, i žutih i crvenih,palo je na pamet da sagrade ostrvo.Sve je ličilo na ekstrafazon.Sprva se činilo da rijeka ne popušta i da će se društvo umoriti.Mnogi su im se smijali govoreći da je ta zamisao čist promašaj.Broj fajtera koji su podizali ostrvo bio je razmjerno mali,ali se, na čuđenje…

Poezija: Kafana

Boga više nema.Zaboravio je na nas.To sam saznao jednog dana dok sam naslonjen na ogradu jeo jabuku.Zli ljudi su se pojavili,da sapletu poštenog čoveka i gurnu ga u jarak iz kog ne može da se izvuče.On puzeći pokušava da preživi. Počela je kiša.Pošten čovek se zaglavio u blatu…A ja sam se sklonio u kafanu koja je smrdela na zagorelo meso i svinjski prdež.U njoj sam zaboravio na Boga i poštenog čoveka,zagledan u ogromne dojke konobarice koja je došla da me usluži.Naručio sam rakiju, ne gledajuću joj u oči.Tražio sam da…

Poezija: Narečnici

Sinoќa se setiv na moeto raѓanje…A ќe go zaboravev,da ne bev gi slušnala narečnicite… Nivnite glasovi,nit maški, nit ženskikolnea…. -Ќe kopnee!Kopneži ќe ja morati strasti ќe ja gorat.Iljadnici morinja vo dušata ќe i se prelevaat!Vetrišta ќe ja krevaatI viulici ќe ja nosat! -Vulkan vo gradite ќe nosi, ќe ja peplosuvai ќe ja voskresnuva,ќe ja skamenuvai ќe ja omeknuva! -Koskite ќe i se raskoskuvat,utrobata ќe i gorimesoto ќe i se deli… -I pak kriljata ќe gi širiPeplosana, zamrznata,raskoskena,vo žena ќe se stori! ***** *** I oti ništo ne razbirav-gi zaboraviv! Se…

Proza: Melanholija

Zahvalјujući revolucionarnom otkriću objavlјenom kao vest dana na Vikiliksu, informaciji koja je dugo na sebi imala oznaku tajnosti, saznajemo da Melanholija ipak nije ono što smatramo da jeste. Poželјan sentiment koji našem osetlјivom biću daje odlike pritajene čežnje i tajanstvenosti. Prema Vikiliksu, s medicinske tačke gledišta, Melanholija (morbus melancholicus) zapravo je ozbilјan poremećaj ponašanja karakterističan za nesnađene i dezorijentisane individue sklone mamurluku i promiskuitetu, u svim njegovim pojavnim oblicima, a naročito u domenu fantazije. Nјene glavne odlike su sledeće: Spada u zarazne bolesti. Prenosi se pogledom. Napada  iznenada. Javlјa se…

Poezija: Dijaspora, još jednom

Za treptaj prije,promaha je stigla na ručak kroz vrata širom raskriljena za njih.Pendžeri su zaškripali poput kostiju predaka davno zagrnutih crnicom. Bili smo uštificani, spremni za inspekcije i korekcije.Pristojni – poput naklona.Falilo je još samo potkovano jaje. Bezuspješno smo pokušavali načeti teme, nekada zbližavajuće.Jaz se činio puno veći od širine kuhinjskog stola.Sledila nas je kakvoća života na kakav su svikli –rastopila ih je srdačnost sa kakvom smo ih prigrlili. Rasijanje je pokušalo da se bezbolno uglavi u davno napušteno tlo.Nije se primilo.Sanjalo je Maticu, a hodalo po mrtvaji. Bilo je…

Poezija: Histrionka

Bacala je korpice od tijesta golubovimaispred starog Mogrenaa jela samo jagode u želeu Želja ta željica pusta  pjena na usta svima Skakala je školice i hitala u vodu žabiceatrakcija za turisteta mala obijesnaSmotala bi cijeli svijet oko malog prsta kad bi htjelaA prst da joj daš ruku ti do lakata izjela Uvijek su joj oči bile gladne Htjela bih da joj doviknem sa epiloške pučine dobacim joj uže sa Svetionika: ,,Čuvaj se! Upropastićeš se!“ Ali ne mogujer ona je tek na prologukaraktera histrionskata mala zvijezda morskata ribica od zlataajkulama hrana Htjela bih…

Putopis: Polarna noć (Put u nepoznato)

Postoje mesta na drugim stranama sveta, daleko od domovine, koja te nekom čudnom, neobjašnjivom energijom vežu, kao da si i trebao da provedeš neko vreme tu, kao da je to nešto što je oduvek bilo zapisano negde u kosmosu, kao da je sudbina ili šta god. Bilo je proleće pre nekoliko godina. Na početku mojih studija književnosti naišla sam u Andrićevim beleškama na norveškog nobelovca i na njegov roman Glad. Od tog trenutka krenula je moja pomalo zanesenjačka potreba da pročitam taj roman i upoznam se sa likom i delom…

Poezija: Zašto ne idem u Novi Sad

ne idem više u Novi Sadmada i sadzadrhtim kada ime mu kažu neka se slutnja krišom uvučeko malo kučekad napuštenu nađe garažu sklupčaju se pokisli danii razbacanipo ladicama memoari košave zvuk, rumeno licemračne ulicei obasjani bulevari kao vrteška prolaze slikesvezane kikei saten mašna u boji lila smrznute ruke, mučna tišinabolna istinane idu skupa somot i svila o tome nikom ne pričam mnogoi od tad strogone idem putem za Novi Sad podvalio bi jeftin mi trikda pustim krikkad najzad shvatim da nisam mlad i da sam tada ponosan, ljutnegdje usputdragocjen biser…

Poezija: Parče tebe

Ti imaš nešto naprslo u sebi,nešto što te izdvaja od drugih,što te čini jednostavnom,a tako koplikovanom.Čuvam te u šumi svojih maljavih grudi.Tu mirno spavaj, tu si bezbrižna.Urezujem te u sebe metalnom bušilicom,da deo tebe ostane u meni. Gledam tvoj odraz u reci, koji obasjava sunce.U toj tamnoj vodi, tvoje usne plešu tango.Moja sećanja su probuđena iz kome.Ukrštamo parče tebe i deo mene,ukrštamo naš zagrljaj i poljubce,ukrštamo ljubav i urlanje.Pravimo miks kafe i meda. Slažem delove tebe kao sličice u albumu.Ne uspevam da te vratim sa tvog putovanjaintenzivnih akrilnih boja.Problem je…

Poezija: Sredina

Postoje tako neki ljudišto žive za početak i kraj s tobom važna jesamo sredina –ona surova stvarnost ona što se ne proživljava samaveć se međusobno gradi godinamaona koja je tako i bolna i dobraali joj nema kraja samo ide i tečekao Dunav i Sava –bukne tu i tamoali samo kako se ne bi stvorila praznina živa jei ostat će takvasve dokle god me sretno u snove ispraćaša ja te vučem za sobomjer zašto sama da stvaram sjećanja? Autorka: Josipa Lesinger Foto: Giorgi Lantos „Dunav“ (Pinterest)