Kategorija: Autorski kutak

Proza: Da i ja budem čovjek među ljudima

Administrator

Često su mi govorili da nisam zrela, da sam nesigurna i da neću uspjeti. Takve riječi dugo su me pratile, a ja sam u sebi nosila samo jednu, jedinu želju – da me neko pogleda očima čovjeka. Nije mi bilo važno da li ću ići na visokim štiklama ili koračati teško i sporo; željela sam samo da me prihvate, da moja duša zapleše u svijetu koji bi trebao pripadati svima. Moja želja nije bila sebična. Nisam htjela suze na licima ljudi niti prazne poglede bez duše. Boljelo je što mnogi…

Poezija: ***

Administrator

Smrad detinjstva ispred okaživotinje bogom prokleterasute utrobe duž potokauzalud mi nocima prete zajedno sa bedom mladostioskudicom jadnog prtljagaiz drumova iznikle kostiU stolici ustoličenog vraga Vrhunac zanata i kreacijedostojanstvo čelicne vilicesmelost ulaska u opasnostigorcina prepržene girice Poput treptaja vrelog dahaiz usta drhtave vaseljeneoštroumna narav plahaza batom njenih koraka krene I putuje kroz carstvo ružagde mirisi nozdve širenjen odjek smrt razoružau besmrtnost ubedi leptire Foto: Pinterest Autor: Dejan Kolarević

Poezija: Noć bez sna

Administrator

Na balkonu, u noći, prije snaTražeći Te među zvijezdamaCigarete žarkojeg se, kao ni Tebe, nisam uspio odviknutidogorijeva na rubu jagodicaPusta je ulicaMokri crni pločniciTek po neka prođu kolai sjete me da si otišlaSjete se mog bola Oduvijek sam mrzio hoteleTopla voda, zrcala i razbacane cipelePutujući sa Tobom po svijetunisam se mogao vezati za stvari Sve što danas imam u prtljažnik staneDokumenti, neki davni danii mirisi Tvoji, slatke čarišto su me gurnule do dnau noći poput ove, noći bez sna Foto: Pinterest Autor: Nikola Šimić Tonin

Poezija: Želja

Administrator

Napiši mi pesmuO meniŽelim da ugledamSebeIz drugog uglaNepodmitljivog ogledalaMožda ja sebeVidim naopačkeA tvoje reči me preokrenuIli od mojih delićaSlomljenihtvoje reči me pretvoreU šareni prozračni vitražI moje senkeNove oblike dobijuI zatreperePod svetlom tvojih zenicaI dušeZanima me tvoj utisakMog otiska na srceI mog kretanjaKroz tvoje odajeTvoj krvotok i pulsI misaoNapiši mi pesmuO meniMožda samo želimU nekim rečima da prebivamReč da postanemDa osetimKako se čitamI učitavamO molim te, pesniče,Napiši mi pesmuO menikad izgubim sebeDa nađem tragovegde da se vratim. Autorka: Ivana Mitić Izvor: Plavi krug Foto: Pinterest

Proza: P. P. u P. M.

Administrator

Pitam se šta se desilo sa skraćenicama. Nekada se jasno i definitvno znalo šta koja znači, bile su univerzalne. Znalo se šta je JUS, šta je PS a šta PMS. Sad odjednom svaka supkultura, da ne kažem fela ima svoje tumačenje, svi nešto drugo podrazumevaju. Eto na primer, kuvari. Jeste, jeste, oni što dominirju našim životima, malim ekranima i video sadržajima – pa misle svi razumeju njihov vokabular. Ja ih pola ne razumem, ili makar ne razumem zašto se krem čorba odjednom zove potaž, a pirinač rižoto. O sufleima, miso…

Poezija: Rekli su mi da nisam zrela

Administrator

Rekli su mi da nisam zrela,da sam nesigurna i da neću uspjeti,svi su mi to rekli.Možda sam i bila takva,ali samo zato što na ovom svijetuniko nije bio dovoljno hrabarda mi ispuni jednu jedinu želju:da me pogleda očima čovjeka.Želja je ostala u meni godinama,borila se da diše, da uđe u ovaj svijet.Možda ne na štiklama,ali da zapleše dušom. Ja nisam ona koja želi lica puna suza,oči koje sve snimaju, osim duše.Ne, nisu oni fotografi,nego sudije. Osudiše me na samoću. Dosta je tišine – bijesna sam na nju.jer i ovakva ja…

Proza: Habituacija

Administrator

Moj komšija Đura otišao pre dve godine za Nemačku. Ima pedesetak godina, živeo je sa majkom, ženio se nije, radio u fabrici nešto oko nekih metala. Možda je vario, možda zatezao šrafove. Zanimljivo svakako nije bilo, čim je batalio posao i otšao da vozi hladnjaču. A možda je otišao i zbog para. Majka mu se upokojila malo pre odlaska, pa je možda je to i čekao, da ga više ništa ne vezuje kuću. A u dvorištu je ostavio Žuću.Žuća se rodio davno, niko iz komšiluka nije siguran koliko je imao…

Crtica: Zašto pišem

Administrator

Moj lični odgovor na pitanje staro koliko i sama književnost Pitanje zašto pišem deluje naizgled jednostavno, a u stvari je zamršeno kao ljudska sudbina. Mnogi su na njega odgovarali pre mene – Orvel, Kiš, a i čitava plejada onih kojima su pero i reč bili i oružje i uteha. Ali moj odgovor nije svečano ni akademski obojen, on dolazi iz unutrašnje nužnosti, iz nečega što mi se dešava svakodnevno, tiho i uporno – kao disanje. Ja pišem jer ne mogu drugačije. Ako ne bih, ostao bih zarobljen u sopstvenoj glavi,…