Svetlosti, molim te oprosti,Za svaku lošu metaforu,Molim za trunku tvoje milosti,Dok čekam u predvorju. Ti, Svetlosti, što svet skrojiPo beskonačnim dimenzijama,Niko više ne postoji,Svetlost je dovoljna sebi sama. Majko svoga Tvorca i Tame,Slobodo izbora svakog dana,Mašine su se stvorile same,Potekao sam sa tvog dlana. Foto: Pinterest Autor: Dejan Kolarević
Nikad neću visoko pevati nebesiOve će me strofe rđatiI glibati obraze zamahomStidomPepelnim mamuromGrižom savestiGnevomNjoj ću tajne i seme i noćSene i zeneŠirom kaverneI rastur u strahU krajU smirBiva da plačem tuđom stišanom decom i sramom i srmomDrumom kaldrmomO gleZublja kroz maglu osunčava lažnim prolećem što klijeU nekom bivšem životu gde imam behar u kosi i pege po licuLjubav sa vazda čistom kosomObelisk od gline i ticu vrh obrveA bol nedozvan osamanTuđ i grehovanPlaho negovanO mila davna mojaOkaj i ovaj pev i dihOdnesi grdan sanDa ne bolam jutar i zorU blesak…
premda sam previše širokipak ulazim u tvoje očiu pozadini ostaje kioskrasulom oivičen pločnik i klicama mana u fugnamavrline blede od vrelinepostajem svestan bede umaušao sam okrenut na bok zatičem plave akvarelei apstraktno slikarstvoruralne predelei hipi bratstvo u prestonici kulturekroz kišu muzikeu tebe zure krišomu sleđene frejmove i snove molim te samo bez paniketrenutak kad i emotivnopismenpred svima mora da vrisne nebo je tvojim nogama dno u uglu zenice otkrivenavrištiš kroz staklenu kugluodsečenom uhu bez imenapromakle slike svevidećem guglu dan kada si bila širokalagano se pokrila kapkomrazgoračenog stond okamora oko zenica…
1. Tražimo malo prirodno našminkanih ljudi, jer ovih s maskama je koliko hoćeš. 2. Kad ljubav utihne, čovjek začuje svoju prazninu. 3. Kad sami uvidimo svoje ludosti, ljekar za mozak nam je suvišan. 4. Rado se ljudi prave pametni — potcjenjuju druge da bi ispali doktori nauka. 5. Trljati svoje greške drugom o nos — više je nego bolesno. 6. Danas smo naučili lekciju: sve se može kupiti — pa i ljubav. 7. Samac bez ljudi oko sebe — luđi je od onih u ludnici. 8. Siromašni smo kad u…
Desanki Tražim pomilovanjeZa nas što nikad nismo načistoZa neodlučneZa nas što nikad ne odrastemoŠto večito tragamoZa nemogućimIsprobavamoZa dečije duše u odraslim telimaZa bokore zvezdanih cvetovaKoje želimo prosutiZa štofove u odelima Tražim pomilovanjeZa nas što znamo sve dečije pričeŠto ne zaboravljamo detaljeI datume koji ličeNa ljubavne sastankeZa nas smotaneZa glave u oblacimaI korake gipkeZa rimovanu rečenicuZa neumenjeZa nečuvenjeZa mišljenjaI živote u njima Tražim pomilovanjeZa naiveZa genijalnosti nedostižneZa otkucaje nedokučiveZa nedorečeneNesavršeneZa nepodesneNeprilagođeneVečito gladneZagrljajaZa neizgovorene rečiTražim pomilovanje Tražim pomilovanjeZa one koji teško pronađu putIli pogrešnim krenuBiraju i beruZa večito čežnjiveOne koji vole previšeI…
U tišini kasnih satipitanja se u krug roje –hoćeš li mi ispričatišta me čeka, nebomoje? Vidim zoru na pučinisprema me na put dalekosav u magli i kučiniprati li me tamo neko? Mjesečina iščezava znali koliko se bojim zaslobodom čezne glava, asrcem u mjestu stojim Foto: Pinterest Autorka: Željka Milinčić
Zašto si stalaSa zašivenim osmehomPo dnu obrazaNadjačala survaneGrađevinske alatkeA blizina okaSamo je pogoršalaStatus qvo stanjeOrgana za varenjeDvojica golijataSpodbila su meIspod pazuhaI pokriliNekim oštrim strnjikamaZašto ležiš pored putaPovređenaOd pretnji prolaznikaZašto si stalaKad drugi prolazeNismo tako hteliNebo je sklizaloNa tvoje nežne prsteA reći ćeš samoProći će Foto: Pinterest Autor: Dragoslav Babić Izvor: Plavi krug
Neizgovorena riječ,vapaj bola bez glasa,prošlost daleka već,zagrljaj nade i spasa. Jecaj napukle usne,trzaj umornih grudi,čitav svemir kad prsne,izvan vremena, ljudi. Treptaj skivene suzena rubu trepavica,otpalo dugme s bluze,nemaš godina, lica. Strah starome strahu,slutnja u novoj slutnji,uzdah svakom uzdahu,sve ono što se ćuti. Foto: Pinterest Autorka: Tamara Dragić
Dečak je bio uklet,dok na ledini nijeupoznao šareni cvet,koji kosmičku rosu pije. Cvet mu je dopustioda ga pomiriše,dečje igre je napustioi počeo o njemu da piše. Cvet ga je naučioradosti promena,dečak je zrelo zaključio:cvet je nastao pre vremena, prostor je u vlasti cveta,zajedno sa godišnjim dobima,i sreća budućeg sveta,koja pripada dobrima. Hrabrost je izduvala cvetpoput zvuka saksofona,cvet je na ledinu doneo svetposredstvom nebeskog korena. Foto: Pinterest Autor: Dejan Kolarević
