Pitam se šta se desilo sa skraćenicama. Nekada se jasno i definitvno znalo šta koja znači, bile su univerzalne. Znalo se šta je JUS, šta je PS a šta PMS. Sad odjednom svaka supkultura, da ne kažem fela ima svoje tumačenje, svi nešto drugo podrazumevaju. Eto na primer, kuvari. Jeste, jeste, oni što dominirju našim životima, malim ekranima i video sadržajima – pa misle svi razumeju njihov vokabular. Ja ih pola ne razumem, ili makar ne razumem zašto se krem čorba odjednom zove potaž, a pirinač rižoto. O sufleima, miso supama i ostalim sloumoušnima da ne govorim. Odgovorno tvrdim da je to diktatura esnafa. Zamislite kako bi bilo da filozofi jednog dana izdominiraju pa da krenu sa svojom terminologijom, ha? Ko bi se tu snašao?
Elem, da se vratimo na skraćenice. Spremam kao bajagi neku klopu za Božić, pa rekoh hajde da probam nešto novo, da izađem iz tih gastronomskih repriza oprobanih jela. A i onaj patišpanj sa višnjama mi se smučio odavno. Odem tako na jedan od ovih popularnih kulinarskih sajtova, uključim ono „ne gasi ekran dok kuvam“, zasučem rukave, izvučem vagicu, naređam sastojke sa spiska niz pult ko u pravoj kulinarskoj emisiji, i krenem. Dodajem pod veseli mikser sastojak po sastojak, znojim se sve da ne ubrljam nešto, kad malo malo, u svakom receptu negde pri kraju, stoji slična skračenica: …“dodati p.p. i vanilin šećer..“. .“dodati p.p. i malo soli…“. Gasim mikser. P.P…? Šta je sad to? Poznato mi kanda. Gde ga videh poslednji put? Aha! Istu skraćenicu sam videla poslednji put u izveštaju interniste: kontrola p.p., što će reći – prema potrebi. Ok, u pogaču neću da stavim još soli, jer potrebe nema, a u ovaj novi kolač ću da stavim vanilin šećer, biće lepše. Sve dakle, prema potrebi.
Malo sutra. Tek kad sam rasklanjala vidim da su mi ostala dva praška za pecivo na pultu, neupotrebljena. To je dakle p.p. Prašak za pecivo. I sad mi sve zdepasto. A nije bilo potrebe.
Foto: Pinterest
Autorka: Marija Ristić
