Ne navikavaj me na zajedničke noći, Jer pored tebe prestaću da verujem tu to da smo svi rođeni da budemo sami. I ne navikavaj me na nežnost i dobrotu, nikako Naučili su me da mogu bez njih. I prestani da me uveravaš u to da je sve u redu, da moja briga je bezrazložna, da me proganja strah koji sama stvaram. Prestani da mi dosađuješ pitanjima kako sam i zašto nisam dobro. To su sitnice, prožimajuće niti, demoni i košmari. Kada sklope se oči samo one ostaju da ispune mi…