Lomim prilepljene lepeze prve sanjive školjke samo da ugledam tu noć što je režeš našim preplanulim jastukom. Iz razbarušenih pora još se puše snovi, proleću pera, ostaju nežni tragovi: zavode se crvena i ljubičasta! zavode se vilini konjici i mašta! zanosimo se mi! Lomim prilepljene lepeze druge sanjive školjke samo da rasteram razuzdane duhove iz naše narandžaste odaje, da slušam kako šapućeš mi: „Leti, leti, leti, oseti da leti! Zar ne vidiš da crna grebe plavu?” Te smo noći slepog miša stavili pod glavu, da ušuškamo jutro, da dugo, dugo…