Poezija: Neću da budem Dora Mar

Neću da me tvoje ništavilo uništava
Neću da me vučeš sa sobom na dno
Kad zaključam sva vrata, nek ostane ta jedna brava
Jedna stolica, ormar i sto
Nek me to podseća na dane nesnosne kad za sebe nisam znala
Ovom pesničkom patosu svu tugu sam dala
Ne, nemoj da budeš moj Pikaso
A ja tvoja Dora Mar
Sablasno sedim sama i buljim u tavanicu
Ne znam na koju stranu da svrtim telo
Dok ti tražis jogurt i gibanicu
Meni pada na glavu nebo celo
Pada mi plafon na glavu i razbija čelo
Ti greješ ručak i cigaretu pališ
Briga te za moje srce uvelo
Gledaš da mi što više posla uvališ
Ne, nemoj da budeš moj Pikaso
A ja tvoja Dora Mar
Probaj da izvučeš najbolje iz mene
Nemoj da pustiš da drugi to rade
Nemoj da mi praviš te glupe scene
Dok mi podrhtava rupica sa brade
Zašto nećeš da hvataš moje snove
Pa to sam ja, pomiri se s tim , aman
Ne prihvataš moje ideale stare nove
Vidiš da rastem onako baš taman
Batali te stege tvoje i okove
Ne, nemoj da budeš moj Pikaso
A ja tvoja Dora Mar

Neću da budem Dora Mar

Foto: Pinterest

Autorka: Marija Aleksić

Related posts