Neću da me tvoje ništavilo uništavaNeću da me vučeš sa sobom na dnoKad zaključam sva vrata, nek ostane ta jedna bravaJedna stolica, ormar i stoNek me to podseća na dane nesnosne kad za sebe nisam znalaOvom pesničkom patosu svu tugu sam dalaNe, nemoj da budeš moj PikasoA ja tvoja Dora MarSablasno sedim sama i buljim u tavanicuNe znam na koju stranu da svrtim teloDok ti tražis jogurt i gibanicuMeni pada na glavu nebo celoPada mi plafon na glavu i razbija čeloTi greješ ručak i cigaretu pališBriga te za moje srce…
Poezija: Neću da budem Dora Mar
