Kupila je oblak, Sa sobom ga vukla da se sakrije od sunca. Na njemu živi dečak I jede ga kao šećernu vunu. Neko bi rekao propala investicija, Neko drugi – Hvala Bogu. Dečak buši oblak ponegde. Voli kada zemlja ima šare ko u krave. Ona na to vikne – Prokleta štetočino! I ispusti oblak žaleći kao za krdom šarenih balona. Dečak tad spusti merdevine. Ona pomisli – Nisu to pokretne stepenice Pa da idu samo gore ili samo dole I pođe. Neko kaže nije mogla da se popne, Neko kaže…