Poezija: Priča o igračkama

Imala je bič u ruci. Udarila je od pod strasno nekoliko puta. Na podu leži lav što ga je tigrom zvala. Polomljena mu je kičma. Vire nežni komadići vate. Kao uvek visi opuštena glava. Glava lava što ga je tigrom zvala. Vidi da sam tu i krikne: „Lažu! Lažu! Nisam udarila lava. Lažu. Bio je to dan bez boja. Sve neka teška jeza, strava. Ja hodala sam dugo, dugo! I videla sam lava, lava! I rekla sam mu: „Tigru, tigru! Što moja srećna pruga spava?” I volela sam jače, jače!…