Poezija: Tako se priča

Kupila je oblak,
Sa sobom ga vukla da se sakrije od sunca.
Na njemu živi dečak
I jede ga kao šećernu vunu.
Neko bi rekao propala investicija,
Neko drugi – Hvala Bogu.

Dečak buši oblak ponegde.
Voli kada zemlja ima šare ko u krave.
Ona na to vikne – Prokleta štetočino!
I ispusti oblak žaleći kao za krdom šarenih balona.
Dečak tad spusti merdevine.
Ona pomisli – Nisu to pokretne stepenice
Pa da idu samo gore ili samo dole
I pođe.
Neko kaže nije mogla da se popne,
Neko kaže ne može da siđe,
Neko kaže još uvek se penje.

Autor: Adrijana Ranković

Foto-izvor: www.pinterest.com

Related posts

Leave a Comment