Poezija: Oda Beogradu

Milanu Ilijću

Kako to da si još beo,
grade na raskršću istorije?
Vekovi nečistih zuba ujedali su te
i razvlačili te po pepelu,
ispisivali svoje nečitke stranice
na tvom neostarelom licu.

Od belog kamena ja sam sazdan, čistog i belog
do same srži, i podojen sam krečnim mlekom
iz grudi čestitih neimara. Dve plave reke
kupaju me i prinose mi ogledalo sunca.

Kako to da si još beo pod naslagama
skorene krvi? Zar nisu godine, magle i
dimovi izatkali koprenu na tvome licu?

Ne, ja isijavam belinu kostiju pobednika i
poraženih pod mojim bedemima, i šaljem
odbljesak zlatnog krsta nebu pod oblake.
Još uvek beo, sa čistom suzom –
u mome imenu, u mome kamenu, u mome srcu.

 

Autor: Damir Malešev

Related posts

Leave a Comment