Poezija: Oda Isaku Babelju

Mikici Iliću

Revolucija se zadihala! Neustrašiva Revolucija!
Pesniče! Budi počastvovan da popišeš inventar
ideja, ljudi i stvari kojih se Revolucija prejela –
skini naočari sa nosa, odagnaj jesen iz duše!

Novograd-Volinsk je zauzet danas u zoru,
godina hiljadudevetstodvadeseta, na horizontu se,
pod suncem, pomalja nevina heljda, sva poput
pozlaćenih krovova dalekog manastira.
Dok prelazite Zbruč između srušenih mostova,
neko se davi i psuje Presvetu Bogorodicu,
rzanje konja i pesma pružaju se nad talasima,
iznad blještavih jama i mesečevih zmija.
(Te noći sanjaćeš košmar, u oskrnavljenoj kući,
na tesnoj postelji pored preklanog Jevrejina.)

Ubiti Boga u čoveku, zatrti crvenog đavola,
razmrsiti tragove krvi: jevrejske, poljske, ruske –
ti ništa o tome ne znaš, ti samo beležiš
i opisuješ, a tačka na kraju rečenice
zariva se u srce poput usijanog gvožđa.

Autor: Damir Malešev

Foto-izvor: Zatvorska forografija Isaka Babelja, maj 1939. godine

Related posts

Leave a Comment