Neću da me tvoje ništavilo uništavaNeću da me vučeš sa sobom na dnoKad zaključam sva vrata, nek ostane ta jedna bravaJedna stolica, ormar i stoNek me to podseća na dane nesnosne kad za sebe nisam znalaOvom pesničkom patosu svu tugu sam dalaNe, nemoj da budeš moj PikasoA ja tvoja Dora MarSablasno sedim sama i buljim u tavanicuNe znam na koju stranu da svrtim teloDok ti tražis jogurt i gibanicuMeni pada na glavu nebo celoPada mi plafon na glavu i razbija čeloTi greješ ručak i cigaretu pališBriga te za moje srce…
Ne znamI ne želim da znamKojom bojom ljubavi si obojenKoju liniju najlepše povlačišDa li je senka kao utvara ili varka Ne želim da budemTrenutakNiti ispod plaštaDobra vila Ne, ne želim bitiMastilo za tvoje peroNi adresa tvoga pisma Kažem NEAko treba glasnije ili tišeOdjezdi, idiSamo DA neka se ne desi Foto: Pinterest Autorka: Božica Vezmar
Ne govori mi o ljubaviSve mi nedostaje Mrak je na ulicama i usnamaPod stolom plivaju ribe TišinaSamo mesec od selotejpa večera slovaNa tapetama tvoje sobe ĆutimGricka me ulicaProvocira poslednji piksel slike Ako ugasim televizorZaboraviću I biće kasnoI kasno je Da te tražim po uglovimaOd glave do peteIzgubljenu Foto: Pinterest Autor: Mile Lisica
Iza ugla ove okrugle planeteSkrili se snovi nedosanjaniSlile se suze neisplakaneSvili se neki tuđi dani Iza ugla te Zemlje ravneSati ne teku već tužno mileNi vatre više ognjem ne pekuVjetrovi muklo bez glasa cvile Iza ugla usnulog srcaJoš samo sjeta tiho koračaDok svaka struna od bola pucaČuju se samo odjeci plača Iza ugla svih obziraSamo je prezir što tamom jezdiIza ugla svih mrakovaJoš tinja svjetlo u jednoj zvijezdi Foto: Pinterest Autorka: Tamara Dragić
Ne razgovarajte sa mojim pratiocem,Jer i ja Vas odlično čujem,A on ne zna da l me boli glava,Da li sam piškila,Kakila… On je samo osoba koja sada ima vremena,Koju poznajem,Koja je mogla da pođe sa mnom,Da mi pravi društvo,Objasni put i prostor. Ne pitajte me gde su mi roditelji,Da li su Vas u tridesetoj to pitali,Da li i Vi to druge pitate,Ili samo „Ovakve“,Poput mene. Ne mora on da me „Stavi“ da sednem,Počela sam da sedim sa šest meseci,Pa mogu to i sama,Samo nam recite gde da čekamo,Koga i zašto.…
Hrabri samurajski ratnik,smoren sedi u svojoj kućiMač mu je iznad krevetaVeliki sloj prašine se nakupioNema više sa kim bitke da bije Hrabri samurajski ratnik je otišao u penzijuŽivi sam u staroj brvnariNema komšija u bliziniDa ih ima, već bi ih pobio,jer on ništa drugo ne zna da radiNema ženu, jer bi i nju ubioAko ne ubije bar jednog živog stvora,taj dan je izgubio smisao Hrabri samurajski ratnik gladuje,jer ne zna ni jaja da ispržiPoražavajuće je sve toIzgubio je svoj identitetPo ceo dan leži u krevetuČeka dan kada će se ugasiti…
Krečnjački invalidi prigovaraju sa njenim inspiracijama,koje su razonoda na jugoslovenskim, srpskim uvojcima.Vama se okrenu savremene kazaljke.Na njoj prelome se idealne od žada maske.Uočavate mlaz Dravić Milene, prosvećene literature.Po samim koricama njene, lične su konture. Opširno, književno dohvata uvažena šminka,ciklon povodljiv i bezimen kao publika.Na decenije već nailazi odabrano umeće.Tu mimiku komičnu vama prepustiće. Ma sve, ma sve oduzima prožeta drama.Presvisla je u njoj dama.Za komadom odsečnim,pobegla je delom svojim. Istkane izražajnim, poetičnim vrpcama čigre,sežu do vaših ušiju sluh opere.Dijalogom se sukobe, monologom šikljaju gromade,svog doba neprevaziđene legende. Neizvesno će još…
Kažeš da sam tvoja RimljankaVoliš moje crte licaJa znam da plovim morima kao sirena.Ponosim se svakom crtom svog izdankaVolim kad mi stopalo oslika moja ulicaJa sam Rimljanka svakog trena.Kažeš da sam antička vila,Voliš moju crnu kosu,Ja umem da se nosim sa tvojom snagom.Kažeš da sam tvoja ikona stila,Voliš me mokru i bosu,Zamišljaš kako ideš mojim tragom.Kažeš da te podsećam na PenelopuVoliš moju vernost i samoću,Čekala sam te deset godina.Pratiš me u stopu,A ja te želim , ja te hoćuNek me proguta noćna tmina.Kažeš da imam snagu Kleopatre,,Umivam se vodom hladnog…
metro je punpognuto čelo lupka od prozorkao od stablo djetlićev kljun kažiprst struže zanokticepo lijevoj stranimoždane maseprolaze skice nad lavaboom javnog vc-anapuklo staklood lica pravi Pikasov rad pod đonovimamokrim od kišeasfaltirana ulica dišei tuđi grad nešto mi falii taj je malizakržljan diospleten u lance mog DNK melanholijaljudskog oblikanedovršena na platnu slikapostajem ja Foto: Pablo Pikaso „Gernika“, detalj (Wikipedia) Autorka: Željka Milinčić
